Шанса за српску пољопривреду која ће наљутити домаће тајкуне

Наш сељак ће морати још да се стрпи. Када се конкурс затвори, ако је све у најбољем реду, да би паре стигле на рачун мора да прође најмање девет месеци. У најбољем случају неко ће новац добити крајем године.
Sputnik
Пита се и српски сељак: Хоће ли му Немац вратити свиње

Дугачак је пут од њиве до трпезе. То најбоље зна српски сељак, а у то се уверио и на примеру дугогодишњег чекања на бесповратна средства која нам је ЕУ као земљи кандидату наменила за пољопривреду.

Из ИПАРД-а, европског фонда за пољопривреду, намењено нам је 175 милиона евра, које морамо да повучемо до 2020. године. Да ли ћемо и успети питање је, али у сваком случају, добро је да је кренуло. Боље икад него никад, каже за Спутњик члан Академијског одбора за село САНУ, Бранислав Гулан.

После осам година Србија је почела да користи претприступна бесповратна средстава ЕУ намењена малим и средњим пољопривредницима, прецизирао је министар пољопривреде Бранислав Недимовић. Ваљало би да једном добијемо одговор зашто нам је требало толико времена да се испуне услови Брисела, да се отвори канцеларија са људима обученим да се тиме баве, док је за то време ионако осиромашени мали и средњи српски сељак и даље тонуо.

Најава о коначном почетку коришћења ИПАРД средства неколико дана уочи Нове године, као и она од пре четири дана о расписивању првог јавног позива за добијање ЕУ средстава за куповину нове механизације и опреме, вероватно и због празничне атмосфере није добила значај који заслужује.

Тим пре што су вести стигле после „дугог ишчекивања и огромног неповерења код пољопривредника да ће до ИПАРД-а уопште и доћи“, како је рекао Недимовић.

Свемирска прича а српска земља — хоћемо ли се снаћи

Рок за подношење захтева је до 26. фебруара, а у овој години планирано је да повучемо између 40 и 45 милиона евра.

Наши сељаци ће ипак морати још да буду стрпљиви, каже Гулан, указујући на компликовану процедуру.

„Када се конкурс затвори, ако је све у најбољем реду да би паре стигле на рачун корисника мора да прође најмање девет месеци. Да не очекују сви, расписан је конкурс, сад ће паре. Тек крајем године понеко ће их добити“, каже члан одбора за село САНУ.

Он истиче да је добро што је овај први конкурс намењен искључиво за куповину механизације, јер су због њене старости огромни губици.

„У Србији имамо 408.000 трактора и 25.000 комбајна и та механизација је стара између 25 и 30 година“, наводи Гулан. Каже да се обилазећи српска села са министром задуженим за регионални развој, Миланом Кркобабићем, уверио како то изгледа.

Домаћинства која имају три трактора која заједно имају сто година, скидају делове са њих и праве један који може у њиву, илустровао је наш стручњак за село.

Сада се, како напомиње, по свим селима држе предавања о томе како до пара из ИПАРД фонда, али и истиче да не могу сељаци сами да попуњавају формуларе јер је процедура и документација јако компликована.

На питање да ли су та бесповратна претприступна средства која ЕУ додељује иста за све кандидате, он указује да је то на одлуци Брисела.

„Хрватска иако има много мање површине, много мање сељака, много мање свега, добила је дупло веће паре, 350 милиона евра“, напомиње Гулан. Али и додаје, у таквој смо ситуацији шта год добијемо нама је добро.

Српски сељак и на пшеници губи

А посебно је добро што на конкурс неће моћи да се јаве тајкуни, велепоседници.

Према речима Недимовића, одређен је минимум и максимум величине парцеле и приноса који се са ње остварује, да би него могао да конкурише. „Горње лимите смо поставили управо да не би велики покупили новац малим пољопривредницима, а минимуми су јако ниски, посед не може да буде мањи од два хектара“.

Водило се рачуна и о томе да ли је подносилац млади пољопривредник, да ли се пољопривредно газдинство налази у планинском подручју, па у зависности од тога, висина подстицаја износи од 60 до 80 одсто.

На питање да ли се зна на шта ће ићи средства из следећег конкурса, Гулан каже да се то још не зна али да он мисли да ће то ићи на обнову сточног фонда, пре свега крупне стоке, за говедарство и производњу меса.

„Сточарство нам је на јако ниском нивоу, на оном из 1910. године“, истиче саговорник Спутњика.

Коментар