Дана 23. јануара 1968. године Северна Кореја је напала и одузела „УСС Пуебло“, полунаоружани шпијунски брод који се кретао у међународним водама у близини њихове обале. Барем су тако тврдиле америчке власти. Послат је како би сакупио што више података о „мистериозној“ војсци још мистериозније нације, а на њему се налазила осетљива шпијунска опрема за енкрипцију и обавештајне документе.
Један члан посаде је убијен, а 82 осталих су заробљени и малтретирани наредних годину дана.
Педесетогодишњица од отимања брода обележава се 23. јануара и сјајан је подсетник да су везе између Вашингтона и Пјонгјанга биле напете и пре него што су Доналд Трамп и Ким Џонг Ун размењивали увреде на нивоу основне школе. А добра је лекција и за данас.
Иако су те две земље у чудним односима више од пола века, неки периоди су били гори од осталих. Те 1968. године, чак и по данашњим критеријумима, било је јако опасно. Као и данас, обе земље су размениле оштре ноте упућене једна другој. Одмах након отимања брода, америчка морнарица инсистирала је на томе да се посада врати и да се Северна Кореја извини, а Американци су чак хтели да траже и компензацију у складу са међународним правом.
Пјонгјангу се то није допало. Наредних пар месеци обележили су тензије и мали окршаји између САД и Северне Кореје. Неколико дана раније специјалне снаге Северне Кореје су умало успеле да убију председника Јужне Кореје у Плавој кући, која је еквивалент Белој кући у САД.
С друге стране, врховни генерал Пак Чанг Кук изјавио је да се „УСС Пуебло“ кретао водама Северне Кореје, а не међународним. Пјонгјанг је тражио да САД то признају, да се извине и да обећају да се тако нешто више никада неће поновити — документовано. Вашингтон је прво игнорисао идеју, али су амерички званичници на крају пристали и тако обуставили једногодишњу дипломатску срамоту којој су били изложени.
У тим месецима, САД, које су биле у рату са Вијетнамом, заузеле су бројне војне положаје око Јужне Кореје, где су успоставиле неколико војних база. СССР, кључни севернокорејски савезник, послао је бродове у Јапанско море. Сценографија је изгледала као да се припрема један озбиљан конфликт.
У међувремену, заробљена америчка посада у Пјонгјангу преживљавала је терор — глад, саслушања, премлаћивања и психолошко мучење трајали су нешто мање од годину дана. Командант Лојд М. Бучер је чак изведен пред лажан стрељачки вод да би „признао“ своје грешке када су запретили да ће убити његове људе.
За Севернокорејце брод је био право богатство за шпијунажу захваљујући технологији и приручницима за руковање које је имао. Занимљиво је да је посада САД у моменту преузимања брода покушала да уништи многе ствари на њему, али стручњаци верују да је велика вредност пала у руке Северне Кореје, тачније припадника КГБ-а.
Иначе, тадашњи амерички председник Линдон Џонсон сусрео се са озбиљним захтевима да се освети Северној Кореји. Штавише, постојали су и ратни планови, који су укључивали нуклеарне нападе. Срећом, Џонсон је био уздржан и спор је желео да реши дипломатским путем и тајним позивима. Џек Чеверс, који је написао књигу о инциденту са „Пуеблом“, запитао се да ли би Трампова администрација показала такву уздржаност ако би се суочила са сличном провокацијом.
Посада је пуштена на слободу пред Божић, а САД су се извиниле Северној Кореји и потписале документ да се тако нешто више неће поновити. Штета је ипак учињена — Северна Кореја је понизила Америку и постигла свој циљ. Данас је трофеј Хладног рата усидрен у реци Потонг као део ратног музеја у Пјонгјангу.
Отимање америчког брода добар је подсетник да је режим Ким Џонг Уна, сада већ трећег наследника диктатуре, непредвидив ентитет који не поштује међународна правила. Током Другог светског рата САД и СССР су имали јасан договор око шпијунских бродова: „Не дирајте нас, нећемо ни ми вас“. САД су погрешно процениле Пјонгјанг, сматрајући да ће поштовати иста правила.
И таква потцењивања нису ништа мање опасна ни данас.