У емисији „На нишану Мирослава Лазанског“ социолог Слободан Рељић и геополитичар Срђан Перишић говорили су о таласу антируске хистерије. Да ли је тај талас, после убиства Оливера Ивановића у Косовској Митровици, стигао и до Србије? Да ли се могу очекивати јачи удари? Ко су јахачи антируске хистерије у Србији? Да ли су они одавно познати или се ради о тек сада пробуђеним спавачима?
Протеклих дана, неколико јавних личности у Србији, међу њима и лидер Лиге социјалдемократа Војводине Ненад Чанак и бивши албански комунистички лидер са Косова и Метохије Азем Власи, оптужило је Русију да стоји иза убиства Оливера Ивановића.
Колумниста дневног листа „Данас“ Никола Самарџић оптужио је Спутњик и његову главну уредницу Љубинку Милинчић да су, како је написао, таргетирали Ненада Чанка, а Спутњик је назвао квислиншком агентуром која није само изнад закона, већ и са оне стране јавног интереса и етике одговорности.
Није само питање колико српских медија добија новчана средства из Америке, већ и колико су сви други медији вестернизовани, сматра Рељић, јер српски медији који се налазе изван система америчких донација такође преносе, како каже, западну интерпретацију стварности.
Талас русофобије, каже Рељић, покренут је после говора руског председника Владимира Путина на Минхенском безбедносном форуму 2009.
„Онда почиње тај начин успостављања антируског фронта, који је пре неколико дана завршен зато што је објављена нова америчка стратегија националне безбедности, и сада су Русија и Кина, у ствари, непријатељи. Ово је само део тог таласа, и ту не видим ништа чудно. Кампања против РТ траје већ дуже време. Ми смо били мало изван тога, и сада им је јављено да крене та кампања. Сенатски комитет је објавио да то треба овде да се ради и они су, људи, кренули“, каже Рељић.
Рељић додаје да је дошао тренутак да се Запад пробуди.
„Да сам на њиховом месту, исто бих то радио. Морате се пробудити да кренете да спасавате што се спасти може, јер то је страшно запуштен простор. Они су пали на врло низак ниво одбране. Овако је то код нас постављено: имате око пет одсто једне структуре која је опозиционо-режимска, медијска и економска. То су људи који су уплетени у одржавање везе са Западом на било који начин. И имате 85 одсто народа који разуме да од Запада више не може да очекује ништа добро, ни у ком погледу“, објашњава Рељић.
Србија има среће што је Запад, у овом тренутку, у очигледном економском опадању у поређењу са Кином, додаје он; војна надмоћ Запада такође више није апсолутна, и стога настаје паника која се види кроз западни пропагандни систем.
„Пропаганда је делотворна када у њој нема панике; када имате иницијативу и када иду за вама и вичу да лажете. Међутим, сада они иду за Русима и вичу да Руси лажу. Док је Запад имао иницијативу, док је СССР ишао за њима, губио је све пропагандне ратове“, каже Рељић.
Губитак иницијативе Запада огледа се и у томе што телевизији РТ не мора да се правда што је финансира руска држава, док Си-Ен-Ен мора да се правда како је и даље независна телевизија.
Као што је србофобија грана русофобије, русофобија у Србији је грана русофобије која долази са Запада, објашњава Срђан Перишић.
„Када посматрамо српску историју, било је увек, поготово после Берлинског конгреса, политичара русофоба, који су спроводили антируску политику, у преводу антисрпску. Где је то било? Међу српском елитом. Грађани Србије, обичан народ није русофобичан, никада не запада у антируску хистерију. Увек је генератор био један део српске елите, који је у неким периодима српске историје био доминантан, некада није био доминантан. Сада је и те како утицајан“, каже Перишић.
Убиство Оливера Ивановића искоришћено је да се покрене талас антируске хистерије, која тиња међу српском елитом, додаје Перишић, а до тога је дошло да би се замаскирали прави инспиратори и учесници атентата.
У свако политичко убиство умешан је, према Перишићевим речима, и спољни фактор, а ако погледамо које су то стране службе учествовале или са стране посматрале припреме политичких убистава, долази се до америчких служби.
ЦИА је, каже Перишић, та која је позната по политичким убиствима. Пет елемената које ЦИА ради — ширење информација и дезинформација, ликвидација јавних личности, државни удари и сарадња са елитом.
„Код убиства Оливера Ивановића присутно је неколико елемената. Ширење информација — обавестили су своју јавност да се очекују немири, терористички акти. Дезинформације пласиране преко наших ’аналитичара‘ да Русија стоји иза тога, затим убиство и ангажовање дела елите да објашњава. Прва информација да Русија стоји иза убиства дошла је из Приштине, од стране Азема Власија. И први су то пренели вестернизовани медији“, објашњава Перишић.
Перишић у убиству Оливера Ивановића види рукопис западних тајних служби.