Бескрајан је списак убистава Срба на Косову и Метохији која нису решена, подсећа новинар из Грачанице Живојин Ракочевић. Зашто бисмо сада претпоставили да ће бити друкчији, пита и професор ФПН-а Слободан Самарџић. Он, међутим, наглашава да српски истражни органи могу и треба паралелно да раде.
Потпредседник косовске владе Далибор Јевтић истиче да ће представници Срба у косовским институцијама инсистирати да што пре добију одговор на питање ко је и зашто убио Оливера Ивановића, а на питање хоће ли Српска листа преиспитати учешће у власти у приштинским институцијама ако истрага не открије починиоца убиства Ивановића, понавља да ће та листа сваку одлуку донети у интересу мира и стабилности.
„Нећемо повући ниједан потез који ће на било који начин угрозити српски народ на КиМ. У том смислу ћемо тражити да се починиоци пронађу и да се каже који су разлози овог терористичког акта, али са друге стране то очекујемо и од међународне заједнице која је у великој мери присутна на КиМ“, поручује Јевтић.
Он истиче да једино ако постоји мир и стабилност Срби имају шансу да опстану на простору КиМ.
„Када се ради о оваквим догађајима, уз чињеницу да је породици Ивановић најтеже у овом тренутку, наша је обавеза да као народ будемо што јединственији да овај догађај не користимо у политичке сврхе. Једино тако ћемо успети да сви заједно победимо оне који су хтели да буде другачије. Можда је некима био циљ да нас поделе, али у оваквим тренуцима морамо да покажемо оно што нам је увек фалило, а то је јединство. Ми ћемо радити у том смеру и у овом тренутку политичке разлике не смеју бити приоритет“, наводи Јевтић, гостујући у емисији Свет са Спутњиком.
На питање шта раде Кфор и Еулекс кад се овакве ствари дешавају, професор Самарџић објашњава да се они само адаптирају на ситуацију.
„Кад дођу у криминализовану средину где постоје многе опасности, немају никакав интерес да се сукобе с таквом средином где могу да плате и главом и зато чекају да им мандат прође, а у неким случајевима се укључују у мафијашке работе с њима“, каже и додаје да је то „трагичан и стравичан прагматизам западне дипломатије“.
„Навикли су кроз векове да гледају беду колонијалних земаља коју су сами направили и желе да перу руке од свега што не ваља. То ће остати као најјача чињеница о Косову. Сукоб Срба и Албанаца је вековни, али 1999. ће остати као уникум срамног посредовања међународне заједнице, где је епилог да постоји једна национална заједница која је вероватно најдискриминисанија у Европи, а то је српска заједница“, констатује Самарџић.
Веза са формирањем Специјалног суда за ОВК
Истовремено, страни траг који су помињали шеф Канцеларије за КиМ Марко Ђурић и шеф скупштинског одбора за КиМ Милован Дрецун, према речима Самарџића, остаје на нивоу претпоставки. Он указује ипак да постоји след догађаја карактеристичан за политичке кризе на Косову.
„Последњих десет дана имамо прилично учестало насиље над Србима повратницима, где се пали летина људима. То није акција комшија, то су организоване акције, то је неко упозорење с обзиром да је Специјални суд на почетку свог рада и има озбиљну намеру да стави у процес врло важне чиниоце данашњег политичког живота Косова. То су људи огрезли у криминалу. Али ако их неко поново покрене и пита шта су радили, они постану јако опасни и јако добро организовани. Лично мислим да је ово убиство део те приче. Зашто баш Оливера Ивановића? Он има дугове према Албанцима. Он је са још са једним бројем људи организовао одбрану Митровице јуна-августа 1999, организовао је одређене људе од којих су се Албанаци бојали и то је нешто што они не могу да му забораве“, образлаже Самарџић, додајући да међународни фактор у то није директно укључен, али ће бити укључен кад буде требало да их брани.
Адвокат Горан Петронијевић такође сматра да се не може искључити да убиство има везе са формирањем Специјалног суда за злочине ОВК, који би по претпоставци требало да суди Албанцима који су вршили злочине од 1.1. 1998. до 31.12.1999.
„Тај временски опсег их је највише узнемирио јер је највише злочина Албанаца почињено 1999. након Кумановског споразума“, сматра он, додајући да већина злочинаца данас живи од минулог рада и недостатка доказа, а као пример наводи Рамуша Харадинаја.
„Што се тиче међународне заједнице, њен отуђени део који се може сматрати и полукриминалним и те како стоји иза овог. Ако овде постоји политички мотив, он је опет на међународно-политичком плану. И кад се догодило убиство премијера Зорана Ђинђића упозоравао сам да тај политички мотив треба тражити на другој страни“, каже Петронијевић.
Повлачећи даље паралелу са убиством Ђинђића, указује на низ сумњивих момената попут тога да је Косовска полиција била у непосредној близини самог догађаја и да је рекла једном од сведока да је реч о срчаном удару.
„Ако се те чињенице потврде, наша држава је у обавези да интегрисано учествује у тој истрази, а исто тако да самостално води истрагу јер им не треба веровати“, упозорава Петронијевић.
Живот на ивици ножа
Живојин Ракочевић који је био пријатељ покојног лидера Грађанске инцијативе СДП-а, сећајући се Ивановићевих заслуга, истиче да је он одиграо кључну улогу у одбрани севера Косова 1999. зауставивши продор Албанаца, а да је био човек који је уливао радост и оптимизам.
„Када бих одлазио код њега у затвор, улазио сам као дубоко несрећан човек који тамо иде да обиђе пријатеља а зна колико је неистинита оптужница, а из затвора сам захваљујући његовом осмеху и оптимизму излазио са надом. Када вам човек у наранџастом комбинезону с оне стране стакла у затвору подигне морал и личну храброст, ви схватите колико је тај човек имао снаге и љубави за своју Метохију“, присећа се Ракочевић и додаје:
„Нисмо никада разговарали у категоријама страха јер живот између супротстављених сила, између добра и на ивици ножа одучи вас од страха. У последњим интервјуима он се више плашио за свој град, за људе са којима се среће и за неку општу ствар. Имао сам размену порука с њим уочи Божића и у тим порука ма није било страха.“
На питање има ли бојазни да би Албанци могли да искористе убиство да би успоставили потпуну контролу над севером, Ракочевић оцењује да ће Албанци искористити сваку могућност да помере своју границу.
„Историја тог простора говори да се све решава када се направи велико зло, па се онда управља кризом и у том процесу Срби праве уступке. То је потпуна катастрофа која је још од изласка јединица Росу 2011. на Јариње и Брњак одредила ток односа међународне заједнице према северу КиМ. Почини инцидент, направи зло, од 2011 кад је кренуло урушавање севера тај прецизно испланирани тренутак довео је до низа уступака у којима се изгубила аутономија севера. Да ли ово може послужити за то? Вероватно може, али нисам сигуран да је то реално и да ће у том правцу да се креће експанзија према северу. Она се, нажалост, у великој мери већ догодила“, констатује наш саговорник.
САД дозирају акције Албанаца
Слободан Самарџић подсећа и да Приштина одавно има жељу да формира своју војску, а убиство Ивановића би могло да послужи као повод. „Та војска би свакако деловала у садејству са војском Албаније. С обзиром да је њихова стратегија ширење према Македонији, Грчкој, Црној Гори, стварање косовске војске је нормални производ. На томе ће они инсистирати, али све зависи од става САД. Они дозирају неке акције Албанаца и воде главну реч“, сматра он.
Американци, како примећује, нису никад имали добар став према европским конфликтима јер је Европа за њих превише сложена структура са мањинским правима.
„Они су овде мање-више као слон у стакларској радњи. И кад они решавају тај проблем, идентификују једног непријатеља, прогласе га кривим за све и по њему ударе, а оно остало нек решавају Европљани. То с војском је јако озбиљно али газда те операције је Вашингтон — Стејт департмент и Пентагон“, каже Самарџић, док Горан Петронијевић додаје: „Драго ми је да је читава јавност а и председник државе схватио да Албанци ништа не раде без америчке подршке или америчког наређења.“
На подсећање да је Стејт департмент 10. јануара издао саопштење у коме упозорава на могућност политички мотивисаног насиља на КиМ, Петронијевић каже да сама та чињеница говори да та информација није добронамерна.
„Само убиство Ивановића је трагичан догађај. Убеђен сам да га је неко одабрао. Оливер Ивановић није случајно убијен. Они су тачно мерили колика је специфична тежина Оливера Ивановића у том мерењу мотива за покретање Срба“, закључује Петронијевић.
