Ауторски текст „Убиство (Оливера Ивановића) би могло да буде баш оно што је Косову потребно“ професора Универзитета у Вашингтону Едварда П. Џозефа изазвао је оштре реакције, а он је доцније појаснио да је под тиме подразумевао сигнал Београду да одустане од Севера Косова.
Током расправе на политичком комитету у Парламентарној скупштини Савета Европе Аида Дергути, посланица „Самоопредељења“, Ивановића је назвала ратним злочинцем.
„Јасно је да радикални националисти и оперативци Кремља директно имају користи од резултата нестабилности“, написао је истраживач вашингтонског Центра за анализу европске политике Јануш Бугајски. Додатни ударац регионалној стабилности, нагласио је он, задало је недавно убиство Оливера Ивановића. Како каже, корист од тога имају „политичари који желе да разговори између Београда и Приштине пропадну“, па кад је реч о националној безбедности, Бугајски сматра да све земље треба да дођу под окриље НАТО-а.
Шта осим убиства Оливера Ивановића, које користе као повод, повезује те три изјаве?
Процес мора да траје, све остало је гарнирунг
Убиство Оливера Ивановића, према мишљењу Душана Пророковића из Центра за стратешке студије, злоупотребљава се како би се упаковало у матрицу коју сва три цитирана аутора промовишу већ дуже времена.
Наставља се по старом, напомиње Пророковић, и шта год да се на Косову деси, једни ће причати да Србија треба да призна Косово како би се стабилизовале прилике и како не би долазило до оваквих несрећних догађаја, други да сви треба да уђемо у НАТО, јер ћемо тако осигурати своју безбедност. Албанци терају по своме, поготово ови из покрета „Самоопредељење“, који имају задатак да утврде ту историјску слику како су они жртве, а Срби агресори, па је чак и Оливер Ивановић, јелте, био зликовац.
„Дакле, злоупотребљава се тај случај као што су злоупотребљавани многи пре тога. Исте такве поруке смо добијали после погрома Срба 2004. године, етничког чишћења и масовних убистава широм Косова. Једни су говорили да је неопходно да што пре признамо Косово како би се Албанци смирили, други да је неопходно да сви уђемо у НАТО да се то не би понављало, а сами Албанци да су Срби отприлике то и заслужили“, подсећа Пророковић за Спутњик.
Дакле, истиче он, од 2004. до данас ништа се није променило, несрећни догађаји се дешавају, али се они користе за понављање тих давно формулисаних ставова. Очекујем, напомиње Пророковић, мало јаче притиске на Београд да се коначно заврши процес у вези са Косовом.
„Нама је јутрос Хашим Тачи у једном интервјуу лепо објаснио зашто је преговарачки процес у Бриселу почео и како он треба да се заврши. То није из Тачијеве главе, он је добио такву поруку од својих западних спонзора, тако да је пристао на све ово да би Косово добило столицу у Уједињеним нацијама, а после тога ушло најпре у НАТО, а можда у некој даљој перспективи и у ЕУ, мада су ту шансе мање због кризе унутар саме ЕУ“, резонује Пророковић.
Тек ће бити притисака, а после њих нових
Бриселски процес је, тврди Пророковић, отворен да би се окончао потписивањем свеобухватног споразума између Београда и Приштине, којим би се такозваној републици Косово дозволио улазак у УН.
„Европска унија више нема времена да чека, вршиће те притиске на Београд много интензивније до краја 2018. године, док америчка администрација Доналда Трампа делује помало незаинтересовано за Балкан, али је зато такозвана дубока држава и те како заинтересована и на фону је онога што ЕУ ради“, наводи Пророковић.
Треба очекивати, истиче Пророковић, да се сваки несрећни случај и све што се буде дешавало у Србији или на Косову или што се уопште тиче Србије користи како би се овај процес усмерио ка завршетку.
„Ту не треба имати било какве илузије. Запад ће притискати Србију, а кад се то заврши и кад Косово уђе у УН и НАТО, онда ће Србија добити нови списак ствари које треба да заврши, између осталог и увођење санкција Русији. То је процес који траје. У политици нема трајних решења, већ само трајних процеса“, закључује Пророковић.