Јасеновац је један од, нажалост, највећих концентрационих логора из периода Другог светског рата, подсетио је Дачић.
Исто тако, казао је, као што српски народ има довољно смелости, храбрости и морала да сагледа своје грешке у прошлости, да казни, ухапси и осуди оне који су вршили злочине над другим народима, и сви други народи имају обавезу да не рехабилитују злочинце.
„Исто као што Пленковић одлази у Јерусалим да се поклони сенима у Јад Вашему, очекујемо да то уради у Хрватској и самом Јасеновцу, и да јасно дефинише и каже ко су жртве. Да ли је то 50, 100 или 700.000. Да је један човек убијен зато што је Јеврејин или Србин, то је брука за човечанство“, поручио је Дачић.
Жртве које су пале не смеју бити узалудне, казао је Дачић на отварању изложбе и поручио да је време да Уједињене нације о овоме чују, виде и сазнају, зато што је истина о томе дуго скривана.
Дачић је рекао да Холокауст и геноцид немају границе и да не познају никакве препреке.
„Ми смо и овде, приликом организације, имали противљење једне земље која је говорила да манипулишемо бројкама и чињеницама. Нема никаквих манипулација, овде су историјске чињенице, имена и презимена, изјаве преживелих“, навео је Дачић.
Поручио је да Србија никога не оптужује осим злочинаца и оних који бране те злочинце, јер то је основа да се овако нешто понови у будућности.
„Ми овде нисмо дошли да се свађамо, али наш народ је претрпео највеће жртве током Другог светског рата. Ми имамо обавезу да се тога сећамо. Због тога смо ми овде, а због тога су формиране УН, да се фашизам више не понови и ми чврсто стојимо у том уверењу“, истакао је Дачић.
Министар спољних послова Ивица Дачић отворио је у Уједињеним нацијама изложбу „Јасеновац — право на незаборав“, поручујући да се страхоте у Јасеновцу не смеју заборавити и да он мора остати један од најзначајнијих симбола страдања Срба, Јевреја, Рома, антифашиста Хрвата и других нација, симбол масовног и беспримерно суровог убијања.
Дачић је истакао да циљ изложбе зато није само да упозна међународну јавност са једним мало познатим поглављем Другог светског рата, већ и да упозори на опасности од оживљавања идеологије и политичке праксе које су довеле до таквих страхота.
„Део таквих настојања су и ненаучне реинтерпретације догађаја и процеса из периода Другог светског рата које постају део јавног говора и оправдавају злочине. Наша дужност је да се против тога боримо, јер заборав злочина је нови злочин и позив да се он понови“, истакао је Дачић отварајући изложбу.
Изложба је отворена у оквиру обележавања Међународног дана сећања на Холокауст, 27. јануара, који су прогласиле Уједињене нације у знак сећања на дан ослобођења Аушвица.
Дачић је додао да је Јасеновац био највећи логор у Европи којим нису управљали нацисти, већ су њим управљале хрватске усташе, како је рекао, можда најнеобичнији десничарски екстремисти Европе.
„Осим Јевреја и Рома, хтели су да истребе и све Србе у својој држави, као и Хрвате и муслимане антифашисте. Србима је био забрањен живот у неким деловима хрватских градова, као и Јеврејима“, подсетио је он.
Навео је и да је идеолог њиховог покрета Миле Будак изјављивао како трећину Срба треба побити, трећину иселити и трећину преобратити у католичку веру.
Додаје да, када је реч о логору Јасеновац, њега морамо схватити не само као место ужаса, масовне смрти и неизмерне патње, него и као оличење система који је створен после агресије на Југославију априла 1941. и стварања Велике Хрватске, односно Независне Државе Хрватске.
По свом уређењу, усташка НДХ је била истоветна нацистичком немачком моделу, указао је Дачић, додајући да се то пре свега огледа у чињеници да је она као свој национални задатак првог реда поставила уништење читавих националних, верских и „расних“ група.
„Та сличност се огледа и у стварању мреже концентрационих логора и логора смрти, какве је организовала још само нацистичка Немачка. За разлику од немачког убилачког механизма, механизам хрватске усташке државе био је усмерен према сопственим грађанима, односно према Србима, Јеврејима и нешто касније Ромима“, рекао је Дачић.
Јасеновац можда и први логор у Европи по бестијалности убијања
Министар спољних послова Србије је навео да је чињеница да је једна новостворена држава „новог европског поретка“ до краја свог постојања настојала да на разне начине, углавном физички, уништи готово трећину становништва сопствене државе и да је заиста феномен без преседана, чак и у тако крвавом рату какав је био Други светски рат.
„Оличење такве политике и таквог система је управо логор Јасеновац, којем је посвећена ова изложба“, истакао је Ивица Дачић.
Подсетио је да су истраживачи утврдили да је широм НДХ постојало преко 320 мањих и већих јама и понора у које су бацани живи или масакрирани Срби свих узраста и оба пола.
Дачић је додао да је убрзо овакав начин убијања допуњен много ефикаснијим: логорима, као и да је створен низ привремених логора из којих су Срби и Јевреји упућивани у први логор смрти усташке државе, у Госпић, и да је у том логору отпочело и „коначно решење јеврејског питања“, односно холокауст у НДХ.
Он је објаснио да је Јасеновац био једини логор у „новом европском поретку“ који није био у систему нацистичких логора и да је служио искључиво за остваривања хрватске усташке политике уништења „непожељних“ национално-верских и „расних“ група.
Јасеновац је по броју жртава био један од највећих концентрационих логора у Европи, а ни до дан-данас није утврђен коначан број жртава, рекао је Дачић, истичући да је и по најнижој хрватској процени, Јасеновац у самом врху логора смрти у Другом светском рату.
Од њега је веће само неколико логора у Пољској, а двоструко су мањи злогласни логори Бухенвалд и Дахау.
„Чак и ако не говоримо о броју жртава, Јасеновац је можда и први у Европи по бестијалности убијања“, указао је министар.
Навео је да су и сами нацисти били згрожени усташким методама, подсећајући да о усташким злочинима говори и поема „Јама“ хрватског песника Ивана Горана Ковачића.
„Они су укључивали клање, вађење очију, убијање маљем, спаљивање живих људи… За један православни Божић, усташе су организовале такмичење у клању ножем. О том догађају знамо јер је један од извршилаца касније тражио психолошку помоћ лекара“, навео је Дачић.
Он је додао да је на изложби изложен и „србосјек“, специјално оружје дизајнирано за брже убијање Срба којим су усташе клале људе по логорима НДХ.
„У Јасеновцу је усташку награду добио Петар Брзица зато што је у току само једне ноћи (између 29. и 30. августа 1942) заклао 1.360 Срба. Треба знати да је међу жртвама усташа и 91 члан фамилије Николе Тесле. Такође, трагичан је и податак да је само у Јасеновцу од усташа страдало 19.432 деце“, навео је Дачић.
Министар је указао да никада нису извршена свеобухватна истраживања која би дала уверљив одговор на питање броја и идентитета жртава логора Јасеновац.
„У сваком случају, концентрациони логор и логор смрти Јасеновац био је највећи логор на простору некадашње Југославије и југоисточне Европе. По броју жртава, који се свакако мери стотинама хиљада, Јасеновац је једнак великим нацистичким концентрационим логорима. Међутим, по систематском бестијалном убијању он је свакако без премца међу другим концентрационим логорима и логорима смрти у ’новом европском поретку‘“.
Дачић је рекао и да питање меморијализације логора Јасеновац није решено на примерен начин, а један од основних разлога за то је чињеница да су власти Хрватске систематски уништиле логорске објекте који су остали пошто су усташе напустиле логор и минирале га.
„Нажалост, политика потискивања, заборава и симетрије злочина није могла да надомести оно што је цивилизацијски дуг према мртвима, али и према живима: суочавање са злочином, његово кажњавање, научно истраживање и адекватна меморијализација“, рекао је Дачић напомињући да је у Јасеновцу шездесетих година прошлог века изграђено спомен-подручје, делом и под притиском родбине жртава.
Међутим, музејска поставка у њему никада није могла да надомести аутентичност логорских објеката и целог комплекса, укључујући масовна стратишта у Доњој Градини.
Најновија меморијализација овог логора у Републици Хрватској изазвала је велике контроверзе, пре свега због чињенице да се у индивидуализацији жртве изгубила њена припадност одређеној нацији или „раси“, иако је управо то био разлог страдања највећег броја заточеника.
„Такав приступ треба посматрати као део ширег тока ревизије историје Другог светског рата и политике НДХ, у чему логор Јасеновац има врло значајно место“, рекао је Дачић.
Поручио је да је зато потребно јавно осудити сваку врсту историјског ревизионизма који негира злочине приказане на паноима и који је у сукобу са темељним антифашистичким вредностима.
„Не смемо дозволити насилно нити перфидно мењање погледа на прошлост и историјске чињенице, јер се тиме релативизују и негирају геноцидне и злочиначке политике према целим народима у прошлости“, указао је Дачић.
Дачић је такође поздравио и захвалио се на присуству преживелим јасеновачким логорашима.
Танјуг