Фондација „Тијана Јурић“ прикупила је 126 хиљада потписа за измену Кривичног законика и увођење доживотног затвора за убице деце, малолетника и трудница.
Оснивач Фондације, отац свирепо убијене девојчице Тијане, Игор Јурић за Спутњик каже да је до идеје за промену закона дошао током суђења убици његове ћерке. Тада је, открива, схватио да су казне које се изричу за тешке злочине у многим случајевима изузетно мале.
„Заменик јавног тужиоца ми је говорио да морам да будем спреман на то да убица нашег детета неће добити казну од 40 година, зато што Тијана није довољно свирепо убијена. Ја сам питао шта је то ’довољно свирепо‘, ако неко без разлога силује или убије дете, пресуди му зато што он тако жели. Рекли су ми, да је забио 40 пута нож у њу, е то би било довољно свирепо. Посматрао сам те људе, они немају ни трунке сажаљења у себи. На питање да ли се кајете, једноставно су одговарали да они нису криви, да нису урадили ништа лоше. Где је ту кајање, нема ту кајања“, оцењује Јурић.
Он додаје да у највећем броју земаља ЕУ постоји институција доживотне казне за убице деце, без могућности помиловања, и истиче да је Србија на првом месту у региону по броју убистава жена и деце.
Иницијатива је предата Скупштини Србије, али се измена Закона још није нашла пред посланицима. Саговорник Спутњика каже да је разговарао са свим министрима српске Владе који су као родитељи подржали измену закона, али још се ништа конкретно није догодило. Поднели смо предлог у мају прошле године председници Народне скупштине, нисмо добили никакав одговор, каже Јурић.
„То ме највише иритира. Кажите, не можемо да прихватимо из тог и тог разлога или, сачекајте, па ћемо размотрити. Ништа. Сада смо прикупили потписе, опет ништа. Министарка Нела Кубуровић ми је рекла да нас подржава, да је то важно и да ће гледати да се у најскоријем року предлог нађе у Скупштини, али још нисмо добили одговор“, додаје он.
Скупштина је у законској обавези да се бави овим предлогом јер је Фондација прикупила 126 хиљада потписа, а потребно је 30 хиљада, али у закону не стоји у ком року закон мора да се нађе пред посланицима.
„Могу да кажу, ове године имамо нешто важније, а шта је важније у овом друштву, људи се исељавају, наталитет је све мањи, још треба да дозволимо да нам убијају децу“, истиче Игор Јурић.
Он наглашава да је за убице хуманије да остану у затвору, јер им наше друштво не може понудити ресоцијализацију.
„У већини случајева код оваквих кривичних дела реч је о повратницима, људима који у затвору нису успели да се поправе. Ја у поправку не верујем, колико су за то мале шансе говори и чињеница да у једној од наших највећих установа са 120 убица ради само један психолог“, истиче наш саговорник.
Јурић је прошле недеље добио Нинову награду „Личност године“ као симбол појединца који се издигао изнад личне трагедије за бољи живот других. „Све што радим осећам као своју обавезу, али не могу да не будем поносан што су људи то препознали, осетио сам велики понос због свог детета“, каже Игор Јурић за Спутњик.
„Кад сам кренуо у целу причу моја једина жеља је била да урадим нешто добро, а када дође то време да будемо заједно негде, да могу да јој се приближим што више, то је био мој повод. Изузетно сам захвалан људима који су ме препознали као човека који може да буде привилегован да буде личност године“, каже Јурић.
На крају разговора за Спутњик, он наглашава да ће, уколико убрзо не дође до расправе у Скупштини, организовати референдум о увођењу доживотне казне за убице деце, малолетника и трудница, као и да је закон који носи име његове трагично страдале ћерке, који је омогућио бржу потрагу за несталом децом, већ дао ефекте.