Игор Јурић, оснивач Фондације „Тијана Јурић“ и иницијатор акције, за Спутњик каже да ће потписи бити предати Народној скупштини током идуће недеље.
„Велики је успех свих нас то што смо успели да без помоћи политичких партија или било кога другог тај предлог убацимо у скупштинску процедуру као грађанску иницијативу. Оно што очекујем је реакција државних органа и стручне јавности да се о овом питању, које већ покренуто 2015. године од стране Министарства правде, много више разговара и да се, на крају крајева, то и реши, с обзиром да су грађани показали један вид жеље да се овај закон промени и да се многе ствари у нашој земљи мењају, поготово када је у питању безбедност наших најмлађих. Заиста сматрам да на оволики број људи не можеш да останеш нем, а исто тако сам сигуран да ће и посланици имати одговор, да ће брзо реаговати и да ће се послушати глас народа“, каже Игор Јурић.
Он додаје да би сигурно било још више потписа да је акција спроведена у свим градовима Србије, али је јако задовољан постигнутим успехом с обзиром на то да је ово било нешто што је Фондација успела да изгура само сопственим капацитетима.
„Ми заиста морамо системски да мењамо неке ствари у нашој земљи, почев од тога шта нам данас пружају медији, конкретно телевизије, шта се нуди нашој деци, где се данас у највећој мери промовише насиље и неке неморалне вредности. Верујем и да морамо у школама и уопште у друштву да пропагирамо оно што је најважније, а то је породица, јер мислим да смо сви ми негде запустили тај најважнији сегмент друштва. Највећи је проблем нас грађана што често затварамо очи пред насиљем, често не желимо да будемо сведоци нечега и најлакше нам је да окренемо главу и да кажемо — то се нас не тиче. Када се подигне ниво свести свих нас, када будемо на насиље одговорили тиме што ћемо указивати на такве случајеве, што ћемо обавештавати полицију и реаговати на начин да заштитимо оне најслабије чланове нашег друштва, онда можемо и да очекујемо да ће се неке ствари у Србији мењати. До тада не можемо да очекујемо бољитак“, упозорава Јурић.
Како каже, често чује коментаре и питања попут — зашто сте уопште покренули ту причу? Неко мора да покрене овакве иницијативе, да укаже држави да се неке ствари морају мењати, поручује Јурић.
„Не желим да жмурим на огромно насиље које нам деца данас трпе. Смртност деце у Србији највећа је у региону и мислим да је то довољна опомена. Не желим да се деси смрт било ког детета да би тек тада реаговали, већ да у некој будућности Србија делује превентивно, а не тек након учињеног дела. Ово је за нас превентивна мера, јер желимо да за неке будуће злочинце ово буде једна велика опомена како би знали шта ће се десити уколико подигну руку на дете“, категоричан је Игор Јурић.
И социолог др Ратко Божовић за Спутњик каже да, иако су снаге ирационалног жестоке, а много тога је у човеку немерљиво, несавладиво и убитачно, ипак се доста тога може учинити како би се спречило насиље.
„Превентива је ту основна ствар. Људе који су за лудницу треба у лудницу, оне који су за затвор треба у затвор, и то без милости и на време, јер као што видимо, стотине ствари се десило које се нису морале десити јер је неко био сентименталан и у суђењу и у ослобађању кривице некога ко је заиста крив. Несрећа је то што снаге ирационалног, снаге неке нагомилане бруталности у човеку и те екстремне страсти — чине своје. Зато мислим да треба заштитити то становништво које је беспомоћно, као и сваког другог човека, неком институцијом у којој нема пардона за оног ко може дићи руку на другог човека“, каже др Божовић.
Према његовим речима, много је примера да су се људи који су неког убили или су на други начин означени као опасни, нашли на слободи.
„Дакле, само законодавство као и чувари реда морају више бити ангажовани да се означе тачке опасног присуства људи који су изгубили нормалност, моралност, ону људску димензију — бити човек. Превентива је најважнија, како код болести, тако и код спречавања насиља. Мора се бити сензибилан у заштити људи од оних који имају патолошке личности, спорне по разумевање себе, другога, света, по лакоћи дизања ножа или пиштоља на другог човека. Грађани би морали обратити пажњу на такве људе, опасне или са карактеристикама асоцијалног понашања, и скренути пажњу органима реда. Средина мора на неки начин да препозна опасности и да на њих укаже“, закључује др Божовић за Спутњик.
