Лекција Колинди из историје: Седи, један!

Оно што ме посебно жалости је то што се период од 1918. до распада Југославије своди на период сукоба. Хрвати су у заједницу са Србима и осталим јужнословенским народима ушли зато што је то тада управо за Хрвате било најбоље могуће решење, имајући у виду где су били до 1918, каже професор Свеучилишта у Загребу Хрвоје Класић.
Sputnik

Председник Србије Александар Вучић ће 12. и 13. фебруара „у најбољој вери“ отићи у Хрватску са жељом да он и председница Колинда Грабар Китаровић „нешто ураде за нашу децу и нашу будућност“. Лошије од тренутног стања не може да буде, може да буде само боље, рекао је Вучић, прихватајући позив Китаровићеве да посети Хрватску.

А у покушају да у позиву објасни отворена питања, председница Хрватске је навела да се „ове године навршава 100 година од завршетка Првог светског рата, откада почиње столеће међусобних спорова и сукоба“. Свесно или не, да ли је у намери да образложи позив на „примирје“ Китаровићева у целу причу убацила црв сумње у искреност позива својим историјским натукницама? Значи ли то да је и живот у заједничкој држави био изнуђен и лош, гори и од гледања Срба и Хрвата преко нишана током Првог светског рата?

Хрватски историчар и професор Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу Хрвоје Класић за Спутњик каже да поздравља сваки разговор и сваку сарадњу између хрватских и српских политичара, економиста, интелектуалаца, посебно између хрватског и српског народа. Он је, ипак, нагласио да мора да реагује на оно што је изјавила председница Хрватске, како каже, што због оних који су живели у прошлом веку у заједничкој држави, а посебно због оних који нису, или су се родили пред крај тог века.

Колинда позвала Вучића у Загреб: Већ сто година смо у сукобу

„Оно што ме посебно жалости је то што се период од 1918. до распада Југославије, током постојања и једне и друге (Југославије), своди на период сукоба. Пре свега, Хрвати су у заједницу са Србима и осталим јужнословенским народима ушли зато што је то тада управо за Хрвате било најбоље могуће решење. Имајући у виду где су били до 1918. године и шта би се догодило са територијом на којој су живели Хрвати, да је Италији дато оно што је обећано, питање је како би Хрватска икада у будућности изгледала“, каже Класић.

Он не мисли да је живот у тој заједници био идеалан и да се у свакој ситуацији показао као добро решење, али да ипак треба имати на уму да је улазак у Југославију био најбољи могући сценарио за Хрвате.

„Стварно би било погрешно, без обзира на све лоше тренутке, па и бруталне, да се тај век и та држава ипак гледају само кроз сукобе. Нажалост то говори само о томе како се у Хрватској суочавају са прошлошћу. Југославија покушава да се заборави и негира се њено постојање и дешава се оно што стално критикујем, да на 20. век гледамо стално кроз призму почетка деведесетих година прошлог века и да се сам рат и страдања у рату користе да би се оцењивали и процењивали цео 20. век и цела Југославија“, каже Класић.

Он подсећа да су везе Хрвата и Срба имале разне облике и пре 1918. године. Срби су народ који вековима живи на подручју данашње Хрватске, али су постојали и односи са Србима у Србији и с времена на време били доста јаки и пре 1918. године.

Уз то, Класић сматра да су Хрвати и Срби у низу ситуација показали да могу да сарађују. И у НОБ-у, и у изградњи земље, и у њеном вођењу, али и на оном, што би се рекло, најнижем нивоу, што се колоквијално назива мешовитим браковима, напомиње хрватски историчар.

На основу историјских квалификација у позиву хрватске председнице, историчар и академик Василије Крестић за Спутњик каже да би се могло закључити да она не познаје довољно историју српско-хрватских односа. Сукоби не почињу после Првог светског рата, него се тада настављају, каже тај академик, истичући да су они и током 19. века и те како били озбиљни и размимоилазили су се у многим стварима.

„Председница би морала мало да проучи историју српско-хрватских односа, а не овако да каже да је Југославија била камен спотицања“, каже тај историчар, који је вишедеценијски научни рад посветио управо српско-хрватским односима. Он напомиње да су Срби и Хрвати ушли у Југославију са различитим ставовима о уједињењу и о заједничкој држави.

„Не може се говорити о 100 година сукоба и спорова, јер не можете уопштавати ствари и казати да су сви Хрвати били апсолутно искључиви и антисрпски расположени, јер је међу њим било и те како рационалних, паметних и југословенски опредељених људи“, каже Крестић, али и не спори да ти односи у оквирима Југославије од 1918, па до распада 1941. године нису били добри.

Историчари су, каже, дали одговоре на питања о узроцима тих сукоба и ко их је производио, али о томе и даље постоје крајње супротни ставови Београда и Загреба. Они се не могу лако превазићи због, наводи Крестић, искључивости хрватске политике.

Вучић: Прихватам Колиндин позив

Ипак, додаје, ниједан паметан човек, без обзира да ли био Србин или Хрват, не би имао ништа против тога да се ти односи изгладе и да се успоставе добри односи. Он, међутим, сматра да се поставља питање да ли су сазрели услови за то и шта је то што смета њиховом успостављању.

„Бојим се да ће проћи још много воде и Савом и Дунавом док не нестану те суштинске разлике у многим битним питањима Срба и Хрвата“, оценио је Крестић.

„Не можете имати добре односе ако је у Хрватској један Анте Старчевић отац домовине, а у Србији је он један од твораца геноцидне политике Хрватске према Србима. Или сада да ли је последњи рат у Хрватској био одбрамбени, а Србија агресор, и ко је разрушио Југославију? То су антиподи, две политике које се узајамно искључују, где нема споразума. А таквих антипода, проблема, у српским и хрватским односима имате много, где се у овом тренутку не може наћи заједнички став и не могу се превазићи“, указује Крестић.

Ако не можете да поднесете табле исписане ћирилицом, ако не можете да поднесете то што број Срба у Хрватској још није сведен на ону „ништицу“, како је то желео Фрањо Туђман, ако, за разлику од хрватских инвестиција у Србији, ниједна српска фирма нема дозвољен приступ хрватском тржишту, које добре односе можете да очекујете и могућности да се споразумете, скептичан је члан Српске академије наука и уметности.

Коментаришући чињеницу да је позив Китаровићеве стигао само пар дана пошто је Србији уручена протестна нота Хрватске због тога што је у УН организовала изложбу о усташком концентрационом логору у Јасеновцу, Класић каже да она говори о доста тога.

„С једне стране, чини ми се да је председница почела да води предизборну кампању, иако има још доста до краја свог мандата. На то упућује најновија вест у медијима да је амерички амбасадор похвалио тај гест. Она, дакле, сада покушава да се наметне и као лидер у региону. Недавно је била у БиХ, сада позива Вучића“, подсећа професор Свеучилишта у Загребу.

Према његовој оцени, то говори и о односима на релацији Влада-председник.

„Односи Пленковић-Китаровићева нису баш најбољи, нису добро искоординисани, а томе у прилог иде и чињеница да једна полуга власти заоштрава односе и даје ноте, а друга полуга позива председника Србије у посету. И када су односи на најнижем нивоу треба разговарати, али ми се чини да је ово подједнако изненадило све актере у овој причи и у Србији и у Хрватској“, изјавио је Класић за Спутњик.

Посланици Сабора о посети Вучића Хрватској: „Глуп—глупљи—најглупљи“

Према мишљењу Василија Крестића, позив председнику Србије је дошао одмах после протестне ноте због изложбе о Јасеновцу зато што су у Хрватској увидели да су направили велику грешку и да су се оклизнули на терену где нису положили дипломатски испит.

„Не може се порећи геноцид над Србима у Хрватској како су они желели да га превиде. Цео свет је са том изложбом у УН то увидео и мислим да су они можда добили и неке подуке од оних који су им ментори да мало смире лопту и да покажу да су спремни и на неко уступање“, каже тај историчар.

Он позив види и као добар тактички потез Хрватске која жели да покаже како она није искључива и како не желе да заоштрава односе. Знајући вишевековну хрватску историју и хрватско-српске односе, бојим се, каже Крестић за Спутњик, да је све то једна политичка и дипломатска игра.

 

Коментар