САД су у августу усвојиле Закон о супротстављању америчким противницима посредством санкција, према којем су државни секретар, министар финансија и директор националне обавештајне службе били дужни да до краја јануара Конгресу САД доставе списак лица блиско повезаних с руским властима, као и да процене могућност увођења санкција против њих.
Документ, такође, подразумева да се у року од пола године од његовог усвајања Конгрес САД припреми за разматрање могућности проширења ограничавајућих мера на државни дуг Русије.
Министарство финансија САД је у ноћи током 30. јануара објавио „Кремаљски списак“, на који је укључио готово целокупно руководство Русије и најистакнутије руске бизнисмене — укупно 210 људи.
У уторак је министар финансија САД Стивен Мнучин изјавио да ће нове санкције против Русије бити уведене ускоро и да је Вашингтон већ почео да их припрема. Међутим, Министарство финансија САД је упозорило да би потенцијално увођење санкција усмерених на руски државни дуг негативно утицало не само на руску економију, него и на светско тржиште, те да би од тих мера штету имали и амерички инвеститори.
Рат огледала
Шостак је навео да Министарство финансија САД раније није указивало на ризике од симетричних мера усмерених на америчке хартије од вредности.
„Русија може да одговори на два начина, ако се њен државни дуг нађе под санкцијама: да забрани Американцима да купују њене хартије од вредности, као и да објави да иступа из америчког државног дуга. Та објава могла би да изазове само краткорочну нестабилност на тржишту пошто ће се за те хартије наћи купци. Не верујем да ће руске власти то предузети“, рекао је Шостак.
Према подацима од краја новембра, Русија је држала америчке обвезнице у укупној вредности од 106 милијарди долара и заузимала 15. место међу инвеститорима. Поређења ради, највећи купац америчких трезорских хартија од вредности је Кина, у којој је акумулирано 1,177 трилиона долара америчког државног дуга из заједничког обима хартија од 6,3 трилиона долара.
Повод за либерализацију
„Друга варијанта, која је, чини ми се, најпогоднија, јесте даља либерализација руског тржишта, по узору на Индију и Кину које су биле у сличној ситуацији“, указује Шостак.
Кина је била под санкцијама након устанка на Тргу Тјенамен 1989. године, а Индија због свог нуклеарног програма. На санкције су одговориле либерализацијом тржишта и извоза.
„Сада говоримо о другој и трећој економији света. На тај начин су те земље успеле да окрену ограничавајуће мере у своју корист“, нагласио је експерт.
Он је додао да је Министарство финансија САД само упозорило на ризике од санкција према државном дугу Русије, али да није утврдило да ли треба предузимати те мере.