САД тврде да су антируске санкције принудиле стране земље да прекину куповину руског оружја и да је због тога Русија остала „кратка“ за неколико милијарди долара. Конкретно, амерички Стејт департмент тврди да је Закон о супротстављању санкцијама противницима Америке, који је летос усвојен, постигао „реалан успех, јер су стране владе одустале од планираних или најављених вишемилијардских куповина од руске одбрамбене индустрије“.
Вашингтон, додуше, није прецизирао које су земље одустале од куповине руског оружја, али је фактички званично признао да путем уцена и притисака покушава да натера руске партнере да прекину сарадњу са Москвом.
Фактички, Русија чврсто држи друго место у свету по извозу оружја. Американци заузимају 33 одсто светског тржишта оружја и војне технике, Русија — 23 одсто, а на трећем месту је Кина са 6,2 одсто.
Званични подаци за прошлу годину још нису објављени, али је руски председник Владимир Путин раније рекао да ће извоз руског наоружања 2017. износити око 15,3 милијарде долара, а да је укупно наоружања наручено у вредности од 45 милијарди.
Експерти наводе да руско оружје купује око 70 земаља, а да је интересовање нагло скочило и током операције у Сирији, где је Русија тестирала више од 600 модела оружја и технике, укључујући и 162 модела најсавременијег и модернизованог оружја.
Познато је да је Пентагон покушавао да убеди Турску, као чланицу НАТО-а, да одустане од куповине руских система С-400, али мало ко у Москви верује да ће Анкара подлећи тим притисцима.
Међутим, остаје питање да ли су антируске санкције заиста обавиле свој део посла и „растерале“ купце руског оружја, како тврде Американци.
„То може да буде истина, а може да буде и блеф САД. Треба сачекати. С једне стране, купци руског оружја нису од оних који се могу заплашити. Кина, Иран, Индија — нису такви плашљивци као што су то европске земље. С друге стране, негативан ефекат санкција је видљив тек после дужег времена, а не одмах, тако да је тешко прогнозирати да ли ће санкције утицати на продају руског оружја. Не треба заборавити да Иран и Северна Кореја живе под санкцијама, а да се њихово оружје и даље купује. С друге стране, Русија има јачу економију и већи иновациони потенцијал него те земље. Сматрам да је преурањено коментарисати. С једне стране, договори о продаји система С-400 су постигнути са Саудијцима и Турцима, а са друге стране, прошле године није закључен ниједан уговор са нашим кључним партнерима — Индијом. Због тога морамо бити опрезни са претераним патриотским закључцима о томе како санкције уопште неће утицати“, сматра руски експерт Руслан Пухов.
Ипак, војни коментатор Владислав Шуригин сматра да Вашингтон не може да „помрси рачуне“ Москви.
„Русија има своје сталне клијенте, који купују руско оружје без обзира на понашање САД. Штавише, многи купују руско оружје управо са циљем да се заштите од САД или њихових савезника. Тако да се не очекују проблеми за наш војно-индустријски комплекс. Једина грана која је погођена санкцијама је трговина нашим стрељачким оружјем: ’калашњикови‘ и ловачко оружје, али сада се и ту ситуација поправља. Подразумева се да ће нове земље тј. нови потенцијални купци процењивати ризике, али не верујем да ће, рецимо, Турска, иако је чланица НАТО-а, одустати од руских комплекса С-400, из простог разлога што сличне системе Турцима нико неће понудити. Такође, нисам сигуран да ће Саудијци жртвовати перспективну сарадњу у области одбрамбене индустрије са Русијом, а за Кину и Индију то не представља никакву сметњу, јер њима санкције не значе ништа. Санкције су за Русију биле опасне у првој фази, када смо ми изгубили приступ многим технологијама и требало нам је две године да обновимо индустрију. Међутим, оно што смо куповали од Европљана, сада купујемо у Азији и све проблеме смо решили“, рекао је Шуригин.
Подсетимо, Путин је недавно говорио да извоз руске војне продукције кочи нелојална конкуренција, те да се финансијске операције вештачки компликују и опструише логистика. Он је додао да би Русија желела да продаје своје оружје већем броју клијената, али да ће притом сагледати питања безбедности.
Путин је скренуо пажњу на то да извоз наоружања представља огромну одговорност за сваку земљу и да је јако важно да то разумеју сви учесници глобалног тржишта оружјем. Он је упозоравао да поједини произвођачи заобилазе међународне норме и принципе, што резултира тиме да оружје завршава у рукама терориста.
