Стратегија проширења ЕУ, под називом „Веродостојна перспектива проширења за Западни Балкан“ биће представљена 6. фебруара на пленарној седници Европског парламента у Стразбуру.
Колегијум Европске комисије, којим ће председавати председник Жан-Клод Јункер, састаће се тог јутра у Стразбуру и до поднева ће усвојити коначан текст стратегије, преносе медији.
Комесар за европску суседску политику и преговоре о проширењу Јоханес Хан представиће стратегију пред посланицима Европског парламента истог дана у 15 часова. Тада ће бити објављен и текст документа, преко портала европских институција и медија.
Према писању медија који су имали увид у стратегију, документ ће обухватити опште смернице за бржи процес интеграције свих земаља региона, као и конкретније датуме за процену постигнутог у Црној Гори и Србији.
На основу временског оквира, који је поставила Европска комисија, наредна, 2019. година требало би да буде кључна за земље Западног Балкана, јер се тада очекује оно што се назива свеобухватном нормализацијом односа Београда и Приштине, док би Албанија и Македонија требало да отворе приступне преговоре са ЕУ, а БиХ да добије статус кандидата.
О 2025. као години када ће земље Западног Балкана, а Србија и Црна Гора на првом месту међу њима, приступити ЕУ, већ се дуго спекулише, каже професор београдског Факултета политичких наука Слободан Самарџић.
Све је почело, каже он, од једне изјаве председника Европске комисије Жан-Клода Јункера.
„ЕУ је видела да губи корак на Балкану, да процес приступања и придруживања не иде добро, а с друге стране да јој је тешко да се даље шири док не реши унутрашње кризне проблеме. Зато је тај вакуум требало покрити једном великом пропагандом, да се за неко одређено време може очекивати пријем. То је, мислим, доста неодговорно са становишта данашњих политичара у ЕУ јер ни тада, вероватно, неће имати своје мандате, па неће ни одговарати за оно што су обећавали осам година раније“, каже Самарџић.
Међутим, створена је атмосфера да је приступање земаља Западног Балкана 2025. јако изгледна, додаје Самарџић и упоређује је са атмосфером која је владала после Солунског самита ЕУ 2003.
Тада је тадашњи председник српске владе Зоран Живковић изјављивао да ће Србија постати чланица ЕУ 2007, подсећа Самарџић. Борис Тадић, Божидар Ђелић и Млађан Динкић обећавали су грађанима да ће Србија приступити ЕУ 2012, односно 2014, а садашњи председник Вучић, обећавао је 2018. или 2019. годину, када је дошао на власт 2012, каже Самарџић.
„То је једна серија која траје већ 15-16 година и она се понавља, а ово што се данас говори је исто тако. С тим што, можда, оптимистима и онима који верују у такву перспективу, делује као озбиљна зато што се оперише са неким фазама. Ми ћемо нормализацију са Косовом, односно признање, завршити до 2019, а правосуђе и сва остала поглавља до 2022, па онда неко време за ратификацију и ето 2025! Али заиста је немогуће за ЕУ да дотле заврши своје унутрашње проблеме да би се уопште ширила, а друго, мислим да је и за Србију немогуће да испуни све те услове“, каже Самарџић.
Ни правни, ни економски нити политички системи Србије не функционишу добро, сматра Самарџић, а уз то, Србија ће, поред такозване нормализације са Косовом, морати да испуни, како Самарџић каже, сијасет очекивања и захтева околних земаља и других земаља ЕУ, који ће представљати услове за које се не може унапред утврдити какви ће бити.
„Отвара се Пандорина кутија тих услова. Ако је Србија спремна све то да прихвати, онда од ње неће ништа остати. Тако да су то све објективне дилеме у погледу очекивања о 2025. години. У крајњој линији, то је једна релативно боље смишљена пропаганда него раније, али ништа више од тога“, закључује Самарџић.
Ваља подсетити да су се проблеми са приступањем Западног Балкана ЕУ отворили још пре него што је стратегија објављена. Шпанија је, наиме, послала Европском парламенту „нон пејпер“ у коме се противи третману Косова и Метохије као засебне државе приликом процеса приступања Западног Балкана ЕУ.