„Након година занемаривања Западног Балкана и услед растућег утицаја Русије и Кине у региону, Европска комисија спремна је да сутра обелодани план према коме би Србија и Црна Гора могле да постану прве које ће се прикључити ЕУ до 2025. године“, навео је Ројтерс.
Аустрија, Чешка, Естонија, Мађарска, Ирска, Италија, Литванија, Летонија, Малта, Пољска, Словенија и Словачка желе да на годишњим самитима ЕУ учествују и лидери западнобалканске шесторке, истиче се у документу.
Према предлогу тих држава, који је предат Европској комисији крајем јануара, тражи се да министри са Западног Балкана учествују на састанцима ЕУ који се тичу заштите животне средине, здравства, саобраћаја и спољне политике.
Укидање трошкова роминга за мобилне телефоне за око 18 милиона грађана Западног Балкана требало би, такође, да буде размотрено, наведено је у документу.
То су мере које не коштају, а имале би огроман политички утицај и биле би инструмент повећања имиџа ЕУ у региону, истиче се у предлогу 12 земаља Уније.
Затражено је да званичници ЕУ много чешће посећују Западни Балкан, пренео је Ројтерс.
Немачка, која највише у ЕУ издваја средства за земље-кандидате, опрезна је што се тиче пријема западнобалканске шесторке јер сматра да најпре треба да се обезбеди владавина права и да се искорени организовани криминал и корупција, преноси Ројтерс.
Немачке дипломате страхују да би могло доћи до понављања грешке из 2007. године, када су се Унији прикључиле Румунија и Бугарска, а многи званичници ЕУ верују да су оне ушле у Унију пре него што су биле спремне и док су и даље имале проблеме са корупцијом и ослабљеним правосуђем.
Бугарска, која председава Савету ЕУ до 30. јуна, као један од приоритета види прикључивање својих суседа Унији, и биће домаћин самита ЕУ у Софији, у мају.
И Велика Британија, иако излази из ЕУ, подржава тежње западнобалканске шесторке да се прикључи ЕУ и биће домаћин окупљања чланица ЕУ и представника Западног Балкана у јулу, навела је британска агенција.
