На седници СБ УН посвећеној Косову амбасадор Русије Василиј Небензја рекао је да 10 година након једностраног проглашења независности „спонзори тог пројекта“ треба да размисле о последицама те мере, оценивши да „данас нема јасне перспективе“ Косова, да су косовски захтеви за чланство у неколико међународних институција одбијени. Подсетио је и да Приштина не поштује договор о стварању Заједнице српских општина, истичући да су званичници ЕУ „толерантни на ту стагнацију“, да још нема јасних назнака када ће Специјални суд за злочине ОВК почети да ради, а да истовремено Београд показује спремност за наставак дијалога и компромис.
С друге стране, америчка амбасадорка при УН Ники Хејли оценила је да је ситуација на Косову у последњих десет година побољшана, да „мултиетничка демократија на Косову“ јача, али да увек има места за напредак, додајући да САД желе „прави мир“. Она је рекла да Београд и Приштина треба „што пре“ да постигну споразум о нормализацији односа, додајући да је то „добитак за обе стране“.
Ех, да није било измештања из УН
Сједињене Државе и Руска Федерација нису сагласне према питању Косова и Метохије још од момента нелегалне једнострано проглашене независности јужне српске покрајине и према мишљењу Предрага Рајића из Центра за друштвену стабилност тај дипломатски окршај у УН последица је те чињенице и неке врсте дипломатско политичке инерције и истрајности.
„Дакле, САД су нажалост признале Косово, Русија то није учинила и изразито је против примања Косова и Метохије у пуноправно чланство УН, те са те стране треба посматрати ово као још једно поље окршаја две силе. Оне у овом моменту имају прилично нарушене односе и налазе се у политичко-економском конфликту, пре свега због украјинске кризе, али и због различитих интереса изражених у Сирији“, напомиње Рајић за Спутњик.
Србија је као држава направила кардиналну грешку када је питање Косова измештено из Уједињених нација и препуштено Европској унији да се решава у троуглу Београд-Приштина-Брисел, подсећа Рајић, и на тај начин је Србији тада избијен велики адут из руку, јер су Русија и Кина изгубиле моћ да изнесу свој став и буду од помоћи Србији.
С друге стране, аналитичар Драгомир Анђелковић сматра да је Русија у ситуацији да и даље може да помогне Србији, заступајући њене интересе у СБ, односно спречавајући улазак Косова у Уједињене нације, а са друге стране, мање може да помогне Србији него што је раније због измештања питања Косова из УН у ЕУ.
Но, свакако, наглашава Анђелковић за Спутњик, не може се укинути Резолуција 1244 докле год Русија на то не пристане, односно Косово не може ући у Уједињене нације.
Није проблем споразум, већ садржај
Што се тиче правно-обавезујућег споразума, он према мишљењу тог аналитичара сам по себи није проблем, већ проблем може да буде садржај тог споразума који би по Србију могао да буде неповољан.
„Ако је то споразум који се односи на чињеницу да постоји Резолуција 1244 и полази од те Резолуције онда кроз ту призму можемо на техничком нивоу да решавамо односе између Београда и Приштине. Али ако је то споразум којим се на неки начин суспендује та резолуција и намеће нова политичка реалност, то је апсолутно неприхватљиво“, јасан је Анђелковић.
Уверен сам, посебно наглашава он, да у Београду нико тако нешто не би прихватио.
„Евентуално бисмо могли да причамо о некаквом компромисном решењу које подразумева нове границе на Балкану, претпостављам не само Косово, већ и питање Републике Српске је важно отворити, па после тога можемо на референдуму да одлучујемо да ли да прихватимо такав аранжман или не“, подвлачи Анђелковић.
Србија, понавља тај аналитичар, сигурно неће прихватити да се одрекне Косова и Метохије без некаквог ширег компромисног решења које подразумева поделу, између осталог.
„Понекад се намеће та теза да су Руси већи Срби од Срба. Напросто, то не стоји. Руси су српски партнери у одбрани српских интереса, као што је и Србија коректна према Москви, али нема говора да би Србија одустала од одбране својих интереса, а Русија не би. Напросто, тражиће се или компромисно решење или ће тражити да се задржи садашње“, указује Анђелковић.
Америка се неће директно укључити у дијалог између Београда и Приштине у Бриселу, понавља свој ранији став Предраг Рајић, а не верује да ће, док то не уради САД, имати потребе да се укључује и Русија. Међутим, он сматра да ће се дипломатска борба ипак одвијати на два колосека.
„С једне стране, у УН, докле год Руска Федерација буде подржавала званичан став Србије, Косово неће постати пуноправна чланица те организација колико год држава ту квазитворевину признало. А са друге стране, верујем да ће се дијалог између Београда и Приштине и даље одвијати у Бриселу под покровитељством ЕУ, јер је одлуком претходне власти у Србији тај дијалог премештен на терен ЕУ и самим тим је улога Србије значајно отежана и маневарски простор за дипломатско политичко и правно деловање битно сужен“, закључује Рајић.