Пакистански лекар Шакил Африди, који је одиграо кључну обавештајну улогу у америчкој акцији хватања и ликвидације бившег лидера Ал Каиде Осаме Бин Ладена, по свему судећи ће морати да проведе остатак живота у затвору у својој земљи, упркос помоћи коју је пружио тајним службама САД.
Наиме, власти у Исламабаду су га убрзо након америчке акције у мају 2011. године ухапсиле и оптужиле га за пружање медицинске и друге помоћи екстремистима.
Од тад су већ два америчка председника обећала да ће се заузети за Афридијево ослобађање али се, иако је од његовог хапшења прошло готово 7 година, још увек ништа није променило: бомбастична реторика лидера САД није стала, али је познати лекар и даље иза решетака.
Херој или издајник?
За једне, Африди је херој који је помогао у хватању најтраженијег злочинца у 21. веку, Осаме бин Ладена, човека одговорног за терористичке нападе на Њујорк и Вашингтон 11. септембра 2001. За друге, он је издајица и преварант — али то како ћете га доживети, по свему судећи, зависи искључиво од тога ко сте и одакле сте.
Амерички председник Барак Обама је након ликвидације Осаме бин Ладена захвалио свима који су учествовали у тој безбедносној операцији, а пре свих агентима обавештајних служби САД и њиховим, како је рекао, „сарадницима на терену“. Међутим, америчка захвалност, очигледно, има своје границе.
Др Афридију је, подсетимо, у тежњи да помогне америчким тајним службама да ухвате лидера Ал Каиде, успело готово немогуће: у делу Пакистана у којем се Бин Ладен крио, успео је да спроведе лажни програм вакцинације, и на тај начин од чланова његове породице сакупи довољно података о породичном ДНК.
Медицинска помоћ — повод за хапшење
Оперативцима ЦИА су ти подаци пружили непобитан доказ да се Бин Ладен налази управо у том делу земље, и акција хватања Осаме је могла да почне.
Међутим, убрзо након што је лидер Ал Каиде ликвидиран, Афридија је ухапсила пакистанска обавештајна служба; осуђен је на затворску казну од 33 године под оптужбом да је, наводно, давао новац екстремистима из групе Лашкар ислам, пружао им медицинску помоћ и дозвољавао да се сусрећу у његовој болници.
„Ја сам га упознао у јуну 2012. године — тврдио је да је невин, и да су све оптужбе против њега нелегалне“, рекао је Афридијев адвокат за РТ.
Он је објаснио да је лекар прво оптужен само за пружање помоћи локалним милитантима, али да је потом подигнута и оптужница за наводно убиство пацијента.
„Два минута“ до слободе
Међутим, остаје велико питање колико су такве тврдње истините. Тадашњи председник САД Барак Обама покушао је да ослободи Афридија, али без успеха.
С друге стране, Доналд Трамп је још током предизборне кампање, у свом стилу, на питање да ли мисли да може да спасе пакистанског доктора одговорио да „мисли да може да га извуче за два минута“.
„Рећи ћу им да га пусте, и сигуран сам да ће да га пусте“, изјавио је тада Трамп у једном интервјуу.
Међутим, не само што тај „генијалан план“ актуелног америчког председника није успео, већ су се Пакистанци помало и увредили, јер су Трампове најаве доживели као уцену и покушај изнуде.
Прекид помоћи — прекид сарадње?
Бивши високи званичник америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА) Филип Џералди за РТ каже да не види да би у скоријој будућности Вашингтон могао да уради било шта што би могло да доведе до ослобађања др Афридија из затвора.
„Био сам обавештајац, радио сам тај посао годинама, и знам да кад год неког ухвате да шпијунира за страну државу, власти не буду баш одушевљене идејом да ту особу пусте на слободу. Мислим да је то концепт који Доналд Трамп не разуме. Ако Пакистан пристане да уђе у било какву врсту дискусије о тој теми, ако Трамп сматра да може да буде нарочито великодушан или да може да уради нешто да тог човека ослободи, он ће можда то и да уради. Међутим, ја не знам шта би то могло да буде — није ми јасно под којим околностима би то уопште могло да се деси. Већ се воде озбиљне дискусије око количине новца које САД дају Пакистану; намера да се суспендују неки фондови и ускрати помоћ Исламабаду већ постоји, тако да је више него јасно да Пакистан нема никакав интерес у томе да чини било какве услуге Вашингтону“, каже Џералди у разговору за РТ.
Стејт департмент је у међувремену упутио писмо пакистанским властима, у којем се јасно наглашава уверење америчких власти да је Африди неправедно затворен; иста порука пренета је Исламабаду и званичним и приватним каналима.
Сједињене Државе ову тему потегну с времена на време у разговорима с пакистанским властима — али то је, ваљда, у данашње време цена захвалности.
Од бомбастичног обећања актуелног председника САД о „ослобађању за два минута“ прошло је две године и — ништа. Човек који је одиграо кључну улогу у ликвидацији Осаме бин Ладена, „заштитног лица тероризма 21. века“, и даље труне иза решетака.