Сједињене Државе остају најпоштованије у свету, устврдио је одлазећи председник те земље Барак Обама, сумирајући осам година своје владавине. У говору одржаном пред 18.000 људи у Чикагу, његовом политичком упоришту где је на почетку првог мандата прославио улазак у Белу кућу, поручио је Американцима да се не боје Исламске државе, а као највеће ривале САД прогласио Русију и Кину, уз оцену да упркос томе те земље не могу да се упореде са Америком када је реч о њиховом утицају на међународној сцени.
Међутим, по мишљењу руског политиколога Виктора Ољевича, Обамино наслеђе није ни издалека сјајно и по много чему је контрадикторно, и у унутрашњој и у спољној политици.
Реформе здравственог система који је спровео Обама наишле су на критику чак и код оних који су на почетку подржавали реформе овог система, а први председник- Афроамериканац пао је на испиту и када је реч о политици међунационалних односа у САД. Све чешће се дешавају сукоби са полицијом и побуне против органа реда. Стање у међунационалним односима се драстично погоршало за осам година, то се тиче и економског стандарда Афроамериканаца и других мањина.
Што се тиче спољне политике, каже Ољевич, Обама је 2008. године, током предизборне кампање, обећао да ће нормализовати односе са Русијом, блискоисточним и латиноамеричким земљама, као и да ће затворити затвор Гвантанамо.
„А шта се стварно догодило? Дошло је до погоршавања односа са низом блискоисточних земаља, почело је мешање у унутрашња питања Сирије и Либије, коришћење силе, и као резултат такве политике наступили су хаос и деструктивни процеси. Захваљујући напорима САД Либија као целовита земља фактички више не постоји, у њој се води перманентни грађански рат. САД су изазвале грађански рат и у Сирији, али нису успеле да сруше легитимног председника Башара ел Асада, и последњих неколико месеци изопштене су из преговарачког процеса. А када је реч о руско-америчким односима, уместо најављеног ресетовања добили смо најозбиљнију кризу још од Хладног рата и распада СССР-а“, примећује руски експерт.
Љиљана Смајловић, председница УНС-а, сматра, међутим, да ће историја бити милостива према Обами. Иако је бацио рекордан број бомби прошле године на различита места у свету, каже она, захваљујући Обами нисмо имали жешће америчко ангажовање у рату у Сирији.
„Да је била изабрана Хилари Клинтон, Американци би се озбиљније умешали у збивања у Сирији. Међутим, Обама није одговорио на висока очекивања која су у њега полагана када је биран“, додаје Смајловићева.
Она ипак напомиње да ће Американци уписати као плус Обами то што је за његовог мандата убијен вођа Ал Каиде Осама бин Ладен, због чега је, сматра она, и на унутрашњем и на спољашњем плану он био „више добар него лош председник“.
Смајловићева се слаже да Обама није оправдао Нобелову награду за мир и да није ништа учинио да ту награду макар накнадно оправда, као и да је наставио прилично деструктивну политику на Блиском истоку. Али, сматра она, та политика би била гора да је уместо њега дошао неко други. Он је такође ескалирао политику дронова и за време његовог председништва побијено је веома много цивила у америчким бомбардовањима, подсећа Смајловићева. Као минус Обами убраја и чињеницу да је Обама потпуно амнестирао од сваке одговорности људе који су мучили затворенике у објектима као што су Абу Граиб и Гвантанамо.
„У том смислу поставио је један веома упитан стандард. Сви злочини због којих Американци прогоне и траже од других да их прогоне, као и злочини које користе као изговор да руше туђе режиме или да траже рушење туших режима, када их Американци почине остају амнестирани, за њих нико не одговара. Обама је као председник ту традицију наставио или је можда чак поставио нови камен темељац. После њега ће сваком бити лакше да каже: па ни Обама није тражио кривичну одговорност људи који су наредили мучење, што је кршење Женевске конвенције“, констатује она.
Саговорница Спутњика се сложила да се не може оценити као успех ни чињеница да су односи двеју највећих сила, Америке и Русије, најгори од Хладног рата, ако не и гори.
Према њеном мишљењу, евидентан је његов недостатак интересовања за Европу. „Занемарио је основна савезништва на којима је настала Европа после Другог светског рата. Пре четири године се ругао противкандидату Миту Ромнију говорећи — зар ви не знате да је Хладни рат завршен. А затим је услед унутарполитичке динамике дозволио пораст макартизма. Он стоји иза тог пораста макартијевске, хладноратовске и изразито антируске хистерије, и он је у последње време започео наоружавање и пребацивање трупа на границу с Русијом. Али, с друге стране, није учинио неки потез да Украјину увуче у НАТО. Кад све то важем, он је био више добар него што је могао да буде лош“, закључује Смајловићева.
Јован Ковачић, председник Ист—вест бриџа, не види да је Обама урадио било шта позитивно на спољнополитичком плану, а на питање колико ће то отежати посао Доналду Трампу, каже:
„Ми смо сведоци нечег јако ружног — не могу да се сетим да су икад један одлазећи председник и његова гарнитура правили толико замки, толико прљавштине председнику који долази. Не само што ће Трамп бити суочен са тим тзв. наслеђем Обаме, он ће бити суочен и са тиме да треба да смири ситуацију у Америци, некритичне поделе и острашћеност између трамповаца и клинтоноваца“, истиче Ковачић.
Што се тиче спољне политике, према његовом мишљењу, то је посао који ће захтевати јако пуно мудрости и памети, али нема много везе са страстима и утолико ће бити лакши.
„Ако Трамп има изграђену визију тога како треба да изгледа свет за две-три године, с обзиром на то с ким се окружио има поприлично шансе да то уради“, сматра он и додаје да ће Трампа на унутарполитичком плану чекати много тежи изазови. „То све може да се реши ако он крене да диже економију, отвара радна места и тиме спусти тензије. То ће бити велика ствар која ће му омогућити да лакше преузме кормило и води Америку у правцу којим би желео да она иде“, закључује Ковачић.
