НАТО се спрема за рат у срцу Европе — чека их клопка

Упркос томе што званичници НАТО-а тврде да не провоцирају трку у наоружању са Русијом, конкретне акције и планови Алијансе говоре супротно.
Sputnik

Немачка је понудила НАТО-у да формира нови командни штаб за брзо премештање јединица и материјала унутар Европе, а ту идеју на састанку НАТО-а у Бриселу изнела је немачка министарка одбране Урсула фон дер Лајен, која притом предлаже и увођење неке врсте „војног Шенгена“.

НАТО спрема „војни Шенген“ због Русије?

Осим Немачке, вероватно ће и САД да успоставе нови командни систем како би се обезбедио брз транспорт преко Атлантика између Северне Америке и Европе.

Сергеј Јермаков са Руског института за стратешка истраживања за Спутњик каже да НАТО, стварајући слику о Русији као непријатељу, упада у стратешку клопку.

„Иницијативе попут ’војног Шенгена‘ неизбежно изазивају адекватан одговор од стране Русије. Притом, НАТО инсистира да Русија буде ’транспарентнија‘ по питању размештања ракетних система ’Искандер‘ у Калињинградској области. То је зачарани круг и наравно све то погоршава безбедносну ситуацију у Европи и врло често забрињава не само европске грађане, него и европске владе. Алијанса нуди Русији дијалог, сарадњу и ’транспарентност‘, а у исто време јача војни потенцијал у непосредној близини руских граница“, објашњава Јермаков.

Он подсећа да се број војних вежби НАТО-а у Европи драстично повећао, а део тих вежби предвиђа и пребацивање тешке војне технике, што представља велико оптерећење за европску инфраструктуру. 

„Раније то питање није било актуелно, али пошто наводна ’руска војна претња‘, са тачке гледишта Алијансе, постаје све очигледнија, САД су успеле да прогурају одлуку о новом командном штабу. Европа се милитаризује и као да се спрема за озбиљну одбрану. Изгледа да војни стратези НАТО-а доживљавају стварање ’војног Шенгена‘ као озбиљан дугорочан задатак, а то значи додатно финансијско оптерећење за земље ЕУ. Тренд је јасан — ово личи на припрему за рат и то свакако неће допринети јачању мира и безбедности у Европи“, категоричан је Јермаков.

Америку ће изненадити одговор Русије на агресивни план Пентагона

Доктор политичких наука Јелена Вукоичић није изненађена што је баш Немачка понудила да формира нови командни штаб Северноатлантске алијансе јер је, како каже, управо та земља домаћин великом броју америчких војних база.

„Немачка је још од краја Другог светског рата под неком врстом ’меке окупације‘ од стране САД и сви немачки лидери, укључујући Ангелу Меркел, делују углавном доста синхронизовано са Вашингтоном, јер једноставно немају други избор. Нема лидера у Западној Европи, а поготово у Немачкој, који може да се супротстави Вашингтону. Када је у питању сарадња са Русијом, земље ЕУ покушавају ту и тамо да се побуне, али када је у питању НАТО, који је кључан за Америку, Берлин и Брисел раде оно што Американци кажу, иако то није у њиховом интересу“, напомиње Јелена Вукоичић.

Како каже, земље које су изгубиле Други светски рат, попут Јапана и Немачке, које због тога на неки начин трпе својеврсну војну окупацију САД, нису у позицији да устану против интереса Вашингтона и Америка њима суверено доминира.

Јелена Вукоичић напомиње да САД већ неко време траже разлог којим би оправдале одржавање јако скупог и гломазног конгломерата какав је НАТО.

„Разлог за функционисање НАТО-а, који би Европу требало да заштити, објективно не постоји и због тога је исконструисана руска претња за који сви знамо да не постоји. Зато се непрекидно подгревају тензије, спинује и врло агресивно кроз медије и јавни дискурс гура прича о Русији која наводно има претензије ка Западној Европи и балтичким земљама. Ствара се клима несигурности и страха која је узела маха. Међутим, опкољавање Русије нема ништа друго за циљ до америчког покушаја да на неки начин ослаби Москву. Американци војно против Русије немају никакве шансе, али је евидентно да они својом политиком покушавају да оправдају постојање Алијансе која одавно не служи ничему другом сем томе да Американци продају оружје и да европске земље држе у покорности“, закључује Јелена Вукоичић у разговору за Спутњик.

 

Коментар