Немачка је понудила НАТО-у да формира нови командни штаб за брзо премештање јединица и материјала унутар Европе. Ту идеју изнела је немачка министарка одбране Урсула фон дер Лајен на састанку НАТО-а у Бриселу.
„Немачка је понудила да буде земља која ће унутар савеза да организује изградњу таквог центра“, рекла је Фон дер Лајенова. Министарка је нагласила да НАТО мора, „у случају кризе или напетости“, да буде у стању да брзо премешта јединице. У прилог Немачке, као земље која би на себе преузела одговорност да покрене и организује те нове задатке, како је рекла Фон дер Лајенова, иде „положај у срцу Европе“ и „искуство када су у питању логистика и подршка“.
Није прецизирано где би тачно требало да се налази нови логистички штаб НАТО-а, али све говори у прилог томе да би то могао да буде регион око Келна и Бона у Немачкој, где се већ налазе многе установе Бундесвера.
Јачањем командних структура и јединица, НАТО пре свега реагује на политику Русије која се перципира као агресивна. Од украјинске кризе и руског припајања Крима, НАТО је осетно појачао војно присуство на истоку Европе.
Сада се томе прилагођава и командна структура, тј. постоји потреба за брзим премештањима јединица из САД у Европу, као и унутар саме Европе. У јеку политике попуштања напетости током протеклих деценија, војне структуре знатно су редуковане. Од неколико десетина главних војних штабова, остало је још само седам, а људство је смањено са 20.000 на 6.800.
Сумње у могућност брзе реакције
У једном тајном НАТО извештају изражава се сумња у то да Алијанса у овом тренутку може на одговарајући начин и довољно брзо да реагује на евентуални изненадни напад Русије. Поред стања путева и железничких пруга које воде ка истоку, а које би могле да дођу у обзир за војно коришћење, проблематичне су и бирократске препреке приликом транспорта јединица и материјала.
Зато немачка министарка Урсула фон дер Лајен предлаже увођење неке врсте „војног Шенгена“. „Ако у случају кризе или напетости желимо да једнице брзо пребацујемо унутар Европе, онда би то морало да буде прецизно испланирано и да се одвија у великој брзини и с високом степеном ефикасности“, рекла је немачка министарка одбране.
„Релативно примерена“ мера
Осим Немачке, вероватно ће и САД да успоставе нови командни систем како би се обезбедио брз транспорт преко Атлантика између Северне Америке и Европе. Поред поморског пута, ту је реч и о заштити осетљивих инфраструктурних објеката — на пример, преко дна Атлантика протежу се информатички каблови преко којих тече сва комуникација и интернет.
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг одбацује оптужбе да Алијанса, формирањем два нова командна штаба, провоцира нову трку у наоружању с Русијом. „Оно што ми радимо релативно је примерено“, изјавио је генерални секретар на саветовању у Бриселу. Како пише „Дојче веле“, већ дужи низ година чланице НАТО-а су смањивале своје издатке за одбрану, као и опсег својих оружаних снага, и покушавале да створе партнерство са Русијом, али „онда је Русија почела с дестабилизацијом Украјине и 2014. окупирала полуострво Крим“. „Ми не желимо нови хладни рат, нити нову трку у наоружавању“, изјавио је Столтенберг. „Али НАТО мора да буде спреман не само на дијалог, већ и да буде способан за војну обрану“.
