Међутим, наши бирачи и даље су највише окренути ка телевизији где највећи приступ има владајућа СНС. Саговорници емисије „Спутњик интервју“ Емилија Орестијевић из Цесида и Владимир Пејић из агенције „Фактор плус“ сагласни су да напредњаци имају за сада велику предност у односу на остале листе али истичу и да има још времена и могућности да се неке ствари промене.
Главно питање је колико ће странака ући у београдски парламент и да ли ће Листа „Александар Вучић“ успети да сама формира већину.
Нема дилеме да напредњаци, социјалисти, и странке окупљене око Драгана Ђиласа, према мишљењу наших саговорника улазе у градску скупштину. Вероватно ће, кажу они, ући и Демократска странка и Александар Шапић.
Бивши ватерполиста и председник СО Нови Београд за наше саговорнике је највећа енигма и може бити и највеће изненађење и у позитивном, и у негативном смислу.
„Шапић нема странку иза себе, мало га има у медијима, а чини се да ни са новцем није тако у доброј позицији. Тако да ћемо видети да ли ће он успети да се одржи изнад цензуса“, каже Пејић и додаје да је Демократска странка традиционално јака у Београду а да је, по његовом мишљењу, многи потцењују.
Пејић сматра да ће демократе прећи цензус, али каже да „дефинитивно не би смели то да узму здраво за готово“.
Орестијевић напомиње да су ови избори провера снаге и могућности опозиције. Она сматра да је реч о томе да да су ово избори за позиционирање опозиције и да ће се видети ко има највећу снагу и ко се најбоље котира међу грађанима.
„Ово је друга шанса за опозицију да се покаже ко је предводник. Постоји уверење да ако се промени власт у Београду лакше и боље ће се доћи до промене и у остатку Србије, што је циљ опозиције“, каже Орестијевић.
Чињенице је да наши грађани највише користе телевизију, без изузетка. Дакле, највећи број припадника користи управо телевизијске канале да би добио све потребне информације. Чињеница је да би вероватно и опозиционим странкама било најбоље да иду преко телевизије, али то је заиста много скупо, тако да кампању усмеравају на директни контакт.
„Ја верујем да наши грађани заиста воле да им се неко директно обрати, да их неко пита за мишљење, да кажу шта им је важно, шта им није важно и да се на тај начин некако надокнађује мало тај изостанак телевизијски промотивних реклама и кампања које би иначе биле можда мало јаче“, каже Орестијевић.
За све актере у кампањи је важан директан контакт са бирачима, сагласни су наши саговорници. Емилија Орестијевић наводи да креативност свакако изађе на видело и даје пример листе „Шта радите, бре“ када су трчали 83 круга око спорне новогодишње јелке.
Сличне су теме којима се странке баве у кампањи, а наши саговорници сматрају да је неопходно да се ипак направе јасне разлике и дају реална обећања.
„Скоро све листе нуде бесплатне уџбенике за основце и средњошколце, има чак и обећања о бесплатном градском превозу, што је сасвим сигурно немогуће“, каже Орестијевић.
Ако су на републичким и парламентарним изборима годинама уназад главне теме приступ Европској унији, будућност Косова и Метохије, изјашњавање о чланству у НАТО, питали смо саговорнике на чему се добијају београдски избори.
„Није метро Косово, да тако кажем… А чак ни Косово не прелама изборе у Србији тако да још је теже да ће метро да преломи у Београду“, каже Пејић.
Сагласни су Пејић и Орестијевић да кампања иде у правцу личности и лидера а не обећања.
„Наши избори су такви лидерски, странке су лидерске. Тако да имамо персонализацију и политике и самих листа. Рецимо, Шапић који представља само себе: значи, ви не знате никога са његове лиите осим ако сами не погледате. А имамо Ивицу Дачића, Александра Вучића који се појављује иако нису на одборничкој листи“, каже Орестијевић.