Почела изборна тишина

Изборна тишина почела је у четвртак у поноћ и траје 68 сати, до затварања бирачких места, у 20 часова у недељу, 4. марта.
Sputnik

Затим следи објављивање резултата, па подела мандата и „постизборна комбинаторика“.

Изборна тишина значи да листе неће моћи да се оглашавају у традиционалним медијима, нити да организују предизборне скупове, али тим ограничењима не подлежу друштвене мреже, на којима могу несметано да наставе своје изборне активности.

Нешто у Србији сигурно неће бити исто после 4. марта

На изборима у недељу гласаће 1.611.000 бирача, на 1.185 бирачких места, од 7 до 20 сати, а за 110 места у Скупштини града бори се 24 изборне листе.

Како кажу у Градској изборној комисији (ГИК), највише бирачких места је на Новом Београду — 141, а најмање у Сурчину 27.

Одштампано је укупно 1.611.514 гласачких листића, резедо боје, док је боја контролног листа за проверу исправности гласачке кутије светло љубичаста.

Комплетан изборни материјал у среду је расподељен градским општинама из штампарије „Службеног гласника“, а у четвртак и петак предаје се бирачким одборима, затворен у вреће са сигурносним затворницама.

Тако затворен материјал председници и заменици председника бирачких одбора у недељу ће донети на бирачко место, отворити га пред свим осталим члановима бирачких одбора и почеће гласање за одборнике.

Након окончања избора у недељу увече, 4. марта, кад се заврши попуњавање записника, комплетан изборни материјал се враћа у општине где се врши примопредаја између бирачких одбора и координатора ГИК-а.

Затим се записници доносе у седиште ГИК-а где се верификују коначни резултати и приступа се утврђивању резултата гласања.

Избори 2018: Антић: Истраживања подбаце, па ми изненадимо

Изборна комисија објављује резултате гласања у року од 24 сата од затварања бирачких места.

Када је реч о посматрачима, у ГИК-у наводе да се пријавило укупно 16 посматрача, шест домаћих и 10 страних.

„Домаћи посматрачи су ЈУКОМ, ЦеСИД, ЦРТА, Грађани на стражи, Одбрана изборне воље грађана и Центар за праћење избора и изборних процедура. Страни посматрачи су: Делегација ЕУ у Србији и амбасаде САД, Велике Британије, Канаде, Француске, Аустралије, Италије, Шведске, Холандије и Немачке“, кажу у ГИК-у.

Њихово право је да прате рад органа за спровођење избора, ГИК-а и бирачких одбора.

ГИК ће правити четири пресека излазности у изборном дану — у 11, 15, 19 сати и 23 сата.

Када је реч о постизборним роковима, актуелни председник Скупштине града Никола Никодијевић објаснио је за Танјуг да од проглашења коначних резултата постоји рок од 15 дана у којем садашњи председник Скупштине шаље позивно писмо за одржавање конститутивне седнице.

Није метро Косово: Шта ће одлучити београдске изборе

Конститутивна седница мора да буде одржана у року од 60 дана од дана проглашења коначних резултата.

На тој седници потврђују се мандати одборника и бира се председник, његов заменик и секретар Скупштине, који, према речима Никодијевића, морају да буду изабрани из редова одборника.

„По избору председника Скупштине, он заказује нову седницу, на којој се бира градоначелник, који, као и његов заменик, такође, мора бити из редова одборника“, рекао је Никодијевић.

Градоначелника предлаже председник Скупштине, а кандидат за градоначелника представља свој програм и тим који чине заменик и чланови Градског већа, који не морају бити одборници.

Од одржавања конститутивне седнице до избора градоначелника не сме проћи више од 30 дана.

„Тако је закон регулисао и верујем да ће све проћи у задатим роковима“, рекао је Никодијевић.

Прва фаза изборног процеса, која подразумева поступак кандидовања је окончана и проглашене су, правоснажно и коначно, 24 изборне листе.

То су:

 

  • изборна листа број 1 „Александар Вучић — зато што волимо Београд“,
  • изборна листа број 2 „Др Војислав Шешељ — Српска радикална странка“,
  • изборна листа број 3 „Ивица Дачић — Социјалистичка партија Србије (СПС), Драган Марковић Палма — Јединствена Србија (ЈС)“,
  • изборна листа број 4 „Да ослободимо Београд — Демократска странка (ДС), Социјалдемократска странка (СДС), Нова странка (НОВА) и Зелена еколошка партија — Зелени (ЗЕП — Зелени)“,
  • изборна листа број 5 „Александар Шапић — градоначелник“,
  • изборна листа број 6 Група грађана „Шта радите бре — Марко Бастаћ“,
  • изборна листа број 7 „Доста је било и Двери — да ови оду, а да се они не врате",
  • изборна листа број 8 „Др Милош Јовановић — Демократска странка Србије“,
  • изборна листа број 9 „Зелена странка Србије“,
  • изборна листа број 10 „Београд има снаге — Заветници",
  • изборна листа број 11 „Драган Ђилас — Београд одлучује, људи побеђују!“,
  • изборна листа број 12 „Иницијатива Не давимо Београд — Жута патка — Чији град, наш град — Ксенија Радовановић“,
  • изборна листа број 13 „Руска странка — Миле Милошевић“,
  • изборна листа број 14 „Предраг Марковић — Покрет обнове Краљевине Србије“,
  • изборна листа број 15 „Др Муамер Зукорлић — Странка правде и помирења“,
  • изборна листа број 16 „Зелена странка — Какав Београд желиш? Мисли“,
  • изборна листа број 17 „Републиканска странка — Републиканус парт — Никола Сандуловић“,
  • изборна листа број 18 „Јединствена странка правде (ЈСП) — Јекхутно Цхидимос Чаћимаско (ЈЋЧ)",
  • изборна листа број 19 „За Београд — Беогондола — Саобраћај, урбанизам, туризам — Нова решења, конкретни пројекти — Јован Ранђеловић“,
  • изборна листа број 20 „Ниједан од понуђених одговора“,
  • изборна листа број 21 „Грађанска странка Грка Србије — Василиос Провелегиос“,
  • изборна листа број 22 „Љубиша Прелетачевић Бели — зато што волимо Беловград“,
  • изборна листа број 23 „Доста је било пљачке, корупције и лоповлука — Радуловић Милорад“,
  • изборна листа број 24 „Либерално демократска партија — ЛДП — Чедомир Јовановић“.

 

 

Танјуг

Коментар