Посланик Скупштине Косова Иљир Деда изјавио је да су од европских представника добили поруку да демаркација границе са Србијом треба да буде окончана у року од четири године.
„Демаркација као термин неће нам недостајати. У року од четири године треба да завршимо обележавање границе са Србијом“, казао је Деда за приштинску телевизију КТВ.
Деда је поручио да ЕУ очекује да се процес оконча до 2021. године, како је рекао, међусобним дијалогом или путем арбитражног суда.
Оно што може да буде забрињавајуће јесте да таквим захтевом Европска унија излази из своје улоге статусно неутралног арбитра у дијалогу између Београда и Приштине.
За Дејана Мировића, професора међународног права на Правном факултету у Косовској Митровици, ова изјава показатељ је, како каже, шизофрене политике Европске уније према Србији и Косову и Метохији.
„Имамо писмо, то јест, дипломатску ноту Шпаније и имамо став европске бирократије или већине у ЕУ да треба да се направи демаркација такозване границе између Србије и Косова. Мени то говори да они немају конзистентну спољну политику, него да већински део крши сва начела међународног права и крши оно што су претходне власти непрестано тврдиле, да је ЕУЛЕКС наводно статусно неутралан“, каже Мировић.
Изјава је провокација, додаје Мировић, као и показатељ да је спољна политика ЕУ према Србији у хаосу.
„То је нешто невиђено у међународном праву, да једна међународна организација нема јединствен став, а да један део те међународне организације инсистира на независном Косову, док други, попут Шпаније, која није безначајна земља, тврди потпуно супротно“, закључује Мировић.
Према речима Душана Јањића, директора Форума за етничке односе, изјава Иљира Деде није тачна. Иза ње стоје политички мотиви, додаје он. Дедину изјаву Јањић карактерише као, како каже, закључивање.
Обавезе за демаркацију границе са Србијом нема нигде, па ни у Стратегији ЕУ за Западни Балкан, каже Јањић, а због специфичности ситуације, биће предложено и специфично решење.
„Иљир Деда је прекопирао решење са Црном Гором и решење које Србија мора да има са БиХ, Хрватском и Македонијом. Што се тиче Косова, знате да је по Бриселском споразуму направљен компромис, граница/линија. Тако да класичне демаркације неће бити, али ће бити неки специфичан механизам утврђивања границе/линије на неколико места — Копаоник и тако даље. Значи, Србија нема обавезу да потпише, што би се из Дедине изјаве закључило, уговор о граници са Косовом, јер нема услова да оно буде признато и неће бити признато“, објашњава Јањић.
Он подсећа да је Србија 2001. године прихватила да се Косово води као посебна статистичка јединица, а када је између 2003. и 2005. године попуњавала упитник за пријем у ЕУ, пристала је да се њени подаци не односе на Косово.
„Дакле, у фактичком смислу, Косово је искључено из Србије. О њему, што се тиче Србије, нема ни података, нити Србија има било какву обавезу да одговара за те податке, па, према томе, нема ни података о територији Косова. Ми знамо да је то привремено, али то је тако док се нешто не промени, било да Србија призна Косово или не, али сигурно то неће бити за четири године и сигурно је да је јако тешко рећи када ће то бити“, каже Јањић.
Други мотив за овакву изјаву Иљира Деде Јањић види у изјавама српских званичника о покушају разграничења.
„Мислим да је ту та инспирација, јер у то је била укључена и Тирана и претпостављам да сада Деда, као придружени члан владајуће коалиције, одржава ту причу“, закључује Јањић.
Дедина изјава није тачна, не само због тога што је мисија ЕУ, како Јањић каже, статусно неутрална и не само зато што је немогуће постићи споразум за четири године, већ и стога што Косово у Стратегији ЕУ за Западни Балкан није прошло као посебна држава, не само због противљења Шпаније, већ и зато што је то противно Луксембуршким принципима.
За сваки даљи корак према Косову ЕУ ће морати да тражи посебно решење које ће морати да уважава статусну неутралност, каже Јањић.