Предизборне еуфорије у Италији нема. У кафићима се више разговара о спорту и модним трендовима, а у медијима страначке активности бележе се само у изборним блоковима.
„Италијани су у стању да живе паралелно, да не буду контаминирани кампањом и изборима као ми у Србији, што је добро за њихово ментално здравље“, рекао је у емисији „Спутњик интервју“ спољнополитички коментатор Бошко Јакшић.
Подсећа и да је ово 64. италијанска влада за нешто мало више од седам деценија и сматра да је то израз несигурности и, како каже, неке врсте „листопадне природе“ њихових влада.
„Кажу да ће се Силвио Берлускони тријумфално вратити на политичку сцену. Истини за вољу, не више као агилан средовечни човек као када је 1994. године први пут постао премијер. Сада је он више неки рекао бих ’ноно национале‘ — ’национални деда‘ са огромном амбицијом да не одустане од бављења политиком“, каже Јакшић.
Берлусконијева коалиција десног центра укључује још две странке. Једна је Лига, бивша Лига Севера, која је за разлику од Берлусконија, објашњава Јакшић, веома евроскептична и једна националистичка формација која се зове Браћа Италије.
„Те три странке заједно имају негде 36 одсто гласова, дакле највише, али не довољно да би прешли више од 40 одсто колико је по новом изборном закону потребно да имате посланика да бисте могли да формирати владу“, каже Јакшић уз опаску да то већ наговештава велики процес постизборног базара где ће се трговати.
Одмах иза те коалиције, али са највећим бројем гласова појединачно, јесте Покрет пет звездица, за који Јакшић објашњава да је популистичка странка чији је лидер пола века млађи од Берлусконија.
„Чини ми се да је он украо популизам од Берлусконија, али га је модернизовао. Том покрету се даје негде око 28 одсто гласова“, каже Јакшић.
Подсећа и да Берлускони не може да буде премијер, јер му је до 2019. забрањено да обавља било какву јавну функцију.
И трећа формација, како објашњава Јакшић, јесте садашња влада левог центра чији је премијер Паоло Ђентилони најпопуларнији политичар у Италији, али левица и Демократска партија која предводи ту коалицију су на силазној линији зато што не успевају да убеде бираче да живе боље. Они су према Јакшићевим речима на око 23 одсто.
„Оно што је општи утисак и нешто што би могли већ сада да кажемо јесте то да Италија скреће удесно. Десница је радикализована у односу на пређашњу десницу, а у нови парламент би могли чак да уђу и екстремно десничарске странке као што су рецимо ’Форца нова‘ или неофашистички покрет ’Казапаунд‘. Италија се помера удесно и то је то је једна општа карактеристика“, каже Јакшић.
Говорећи о могућој постизборној коалицији Јакшић сматра да у Италији није реална копија велике коалиције какву има Немачка.
„Већа је могућност да се у владу укључи крајња десница, рецимо по аустријском моделу, што ће бити доста непопуларно у Европи“, каже Јакшић.
Наш саговорник сматра да је Европи прошле године лакнуло после избора у Данској, Холандији и нарочито у Француској где је политичка десница није остварила нарочите резултате.
„Онда смо добили велику победу деснице у Аустрији, укључујући улазак бивших неофашиста у владу. Сада је у Италији већ известан заокрет удесно, тако да опет имамо тренд популистичких странака“, каже Јакшић и оцењује да осовина Берлин-Париз неће моћи да буде задовољна резултатима који ће бити постигнути у Италији.
„Италија је веома важан фактор европског развоја, али десна Италија не иде у прилог политикама који намеравају да креирају Ангела Меркел и Емануел Макрон“, додаје Јакшић.
Без обзира на исход избора Италија ће наставити својим током, а што се тиче односа према Србији, Јакшић сматра да се у економском смислу ништа неће променити и да ће наша земља и даље бити значајно инвестиционо тржиште.