Иако су севернокорејски функционери исказали спремност на дијалог, амерички председник Доналд Трамп прети „фазом два“ која ће, како каже, „бити веома, веома неугодна за свет“. „Њујорк тајмс“ истовремено јавља да је америчка војска већ допремила залихе муниције у пацифички регион због могућег рата са Северном Корејом, а из Вашингтона стиже и вест да је оставку поднео Џозеф Јун, дипломата задужен за корејску кризу који се описује као заговорник њеног мирног решавања. Уз све то, у наредних месец дана биће одржане нове војне вежбе Јужне Кореје и Сједињених Држава којима се Пјонгјанг противи, што ће бити нова златна прилика за даље погоршање ситуације.
О догађајима на Корејском полуострву у „Новом Спутњик поретку“ говорили су Борислав Коркоделовић, дугогодишњи спољнополитички уредник у Танјугу, и Јован Чавошки, сарадник Института за модерну историју Србије и одличан познавалац прилика на Далеком истоку.
Коментаришући упозорење Ноама Чомског, који је ових дана за РТ рекао да би Трампова ратоборна реторика „врло лако могла да се материјализује“, Борислав Коркоделовић оцењује да „садашњи тренутак јесте веома деликатан“, а „нарочито осетљиви период трајаће до почетка априла, када ће бити одржани војни маневри Јужне Кореје и САД… Кључно питање је да ли ће Јужна Кореја успети да искористи овај период за једну интензивну посредничку улогу и према Пјонгјангу и према Вашингтону, како би маневри били мање провокативни у односу на Северну Кореју, и како би она добила неку врсту гаранција да маневри неће бити директна претња њеном територијалном интегритету“.
„Олимпијада је натерала читав свет да одахне и да се спреми за могућност да ће доћи до политичког решења тензија које трају већ више година“, подсећа Јован Чавошки.
„Међутим, Сједињене Америчке Државе сада преузимају улогу пионира у ратоборној реторици, уместо Пјонгјанга, што је досад био случај… Пјонгјанг је, позитивно се представљајући свету на Олимпијади, преузео дипломатску иницијативу, и сада може само да седи и чека на потезе друге стране. Пружену руку Пјонгјанга Сеул је прихватио, али не и Америка, која нуди само штап, али не и шаргарепу“.
Ноам Чомски оценио је и да најбољи начин за излазак из кризе представља кинеско-руски план, који подржава и Европска унија, двоструког замрзавања — и севернокорејског нуклеарног програма, и америчко-јужнокорејских војних вежби које Пјонгјанг доживљава као претњу. Зашто Америка одбацује ово разумно и мирољубиво решење?
„Америка има огромне војне, економске и политичке интересе у азијско-пацифичком региону, а посебно у Јужној Кореји, која јој служи као нека врста копненог непотопивог носача авиона“, објашњава Коркоделовић, и указује: „Њене укупне интересе према корејском питању треба гледати кроз призму сукоба с Кином и, у мањој мери, с Русијом. Зато је Америци важно стално војно присуство у Јужној Кореји“.
Трамп је, уводећи досад најоштрије санкције Северној Кореји, најавио и „фазу два“, „веома, веома неугодну за свет“ — да ли је ово претња нападом, или само његова преговарачка тактика?
„Будући да је Трамп постао непредвидљив у свему што ради, све су опције на столу“, каже Чавошки, и скреће пажњу на питање утицаја Трамповог окружења: „Амерички медији тврде да постоји жесток сукоб око стратегије на Корејском полуострву између јастребова и голубова у администрацији, при чему су људи из Стејт департмента и Пентагона мање наклоњени војној опцији“.
Отуда је нарочито занимљива изненадна оставка Џозефа Јуна, највише рангираног функционера Стејт департмента задуженог за Северну Кореју, који је пре само неколико дана јужнокорејској новинској агенцији „Јонхап“ дао веома оптимистичну изјаву око будућности преговора. „Вашингтон пост“ наводи и да је Јун био заговорник дијалога с Пјонгјангом и мирног решавања кризе, и, што је можда важније, да је имао директну линију комуникације са севернокорејским лидером Ким Џонг Уном, а агенција „Ројтерс“ тврди и да је Јун поднео оставку пошто је Бела кућа одбацила могућност безусловних преговора с Пјонгјангом, цитирајући једног јужнокорејског званичника који каже да ова оставка представља поруку Северној Кореји.
„Сигурно је да оваква догађања у Вашингтону Северна Кореја сматра узнемирујућим знаком да превласт односе они који се залажу за војну опцију“, коментарише Чавошки, уз оцену да ће у оваквој ситуацији Северна Кореја „наставити да развија свој нуклеарни и ракетни програм, али сигурно је да неће прва предузети војне операције“.
Рат ће, сматра Чавошки, избити само ако САД прве ударе, а с тим у вези се за Америку — поред јасног кинеског става да неће дозволити пад Северне Кореје — јавља и додатни проблем: „То је питање односа према савезницима. Ако се, наиме, одлучите за опцију у којој ће ваш савезник бити у потпуности уништен, то је онда сигнал и Јапану и свима осталима да вас Америка или неће бранити, или, ако вас буде бранила, то ће бити горе за вас него да вас не брани“.
Када је о ратној опцији реч, „Њујорк тајмс“ извештава да је на Хавајима прошле недеље врх америчке војске спровео симулацију напада на Северну Кореју; дошли су до закључка да ће већ у првим данима рата америчка војска имати десетак хиљада жртава, док би број цивилних жртава могао да се мери и стотинама хиљада. Упркос таквим проценама, у истом тексту „Њујорк тајмс“ наводи и да су залихе муниције већ допремљене у регион…
„Ове процене су углавном познате и застрашујуће су. И сам секретар за одбрану САД Џим Матис оценио је да би последице сукоба биле катастрофалне“, каже Борислав Коркоделовић. „Утолико је већи значај проналажења креативних дипломатских решења“.
С тим у вези, Северна Кореја сигнализирала је током Олимпијаде своју спремност да преговара, међутим, Вашингтон поручује да је предуслов за разговоре денуклеаризација Северне Кореје, што је за Пјонгјанг неприхватљиво. Значи ли то да смо у пат позицији?
„Ово заиста јесте пат позиција“, наводи Јован Чавошки. „Северна Кореја неће се одрећи ни нуклеарног ни ракетног програма, зато што се само захваљујући томе она осећа сигурном. То је фактор одвраћања евентуалних напада, а имајући у виду искуства из Хладног рата, средства одвраћања заиста представљају решење под чијим кишобраном се онда могу тражити и дугорочни, обострано прихватљиви споразуми“.
Ипак, упозорава „Спутњиков“ саговорник, „може се догодити да ситне ескалације доведу и до много већих сукоба“, и зато, одговарајући на питање кога се Јужна Кореја сад више прибојава — Северне Кореје или свог савезника, Америке — одговара: „Мислим да је Вашингтон сада много непредвидљивији. Јужна Кореја је видела испружену руку из Пјонгјанга, којом је Ким Џонг Ун показао да није спреман за отварање било какве ратне опције. Али сада је питање како ће реаговати повређени џин, који мора да редефинише своју улогу у азијско-пацифичком региону“.