Председник је на заједничкој конференцији за медије са члановима Председништва БиХ, председавајућим Драганом Човићем и Младеном Иванићем и Бакиром Изетбеговић, те хрватском колегиницом Колиндом Грабар Китаровић, рекао да је окосница данашњег „мини-самита“ била Стратегија за проширење ЕУ на земље Западног Балкана.
Констатовао је повећану трговинску размену са Хрватском и БиХ у односу на 2016. годину и додао да „озбиљно расту и увоз и извоз“, што је, како је рекао, добро за привреде свих наших земаља.
„То је добра последица свих наших политичких разговора. Ми правимо оквире где ће се људи осећати сигурно, да послују добро, да отварају нова радна места…“, рекао је председник Србије.
То је основни разлог што се бавимо овим послом иако наши разговори нису нимало слатки и пријатни јер имамо проблеме које покушавамо да ублажимо и да их решавамо, констатовао је Вучић.
Најавио је да ће за девет дана у Србију доћи хрватски министар саобраћаја са којим ће се разговарати о реконструкцији пруге Београд—Загреб за шта је, како је рекао, Београда спреман.
„Та инфраструктура једна је од шест иницијатива од кључног значаја за нас“, рекао је Вучић и додао да се то односи и на БиХ, када је реч о градњи ауто-пута.
Вучић је констатовао да је ЦЕФТА много тога доброг донела, као и политичку стабилност, али је, казао је, достигла и нешто што је врх наше сарадње, да пронађемо и додатне механизме.
„Ми смо добили 115 питања по питању стварања регионалне економске зоне. Многи касне, али ми сматрамо да ми треба да разговарамо о будућности, да радимо на уједначавању пореских, царинских стопа, стопа за субвенције, да направимо готово јединствен привредни амбијент. То нема везе са Југославијом, то има везе са повезивањем заједничког тржишта у будућности. То је питање живота и опстанка“, рекао је Вучић.
Истакао је да страни инвеститори неће долазити док ми не будемо веће тржиште, док они не буду сигурни у нашу политичку стабилност, мир и другачије и боље односе које можемо да градимо.
„Разговарали смо о уклањању бројних бирократских баријера, како да нам камиони не стоје сатима на границама, како да умањимо оперативне трошкове, да би тај новац могли да улажу у нова запошљавања и инвестиције“, навео је српски председник.
Изразио је уверење да ће убрзо бити одржана наредна трилатерала, а његов предлог је, каже, да то буде у Новом Саду.
Истакао је да ускоро очекује долазак хрватске председнице Грабар Китаровић у Београд.
С тим у вези председник је напоменуо да ће Србија испунити готово све захтеве припадника хрватске мањине у Србији с обзиром на то да смо, како је рекао, већ кренули у реализацију, као и друга питања везана за њихов напредак.
„Што се граница тиче, ми имао нерешену границу између Хрватске и БиХ, а отворена питања постоје између БиХ и Хрватске. Ми смо спремни да са Хрватском покушамо билатерално то питање да решимо, а ако не будемо успели, изабраћемо арбитражни орган, чијих одлука би се обе стране придржавале“, казао је председник Вучић.
И чланови трочланог Председништва БиХ — Драган Човић, Бакир Изетбеговић и Младен Иванић, као и председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић, сагласни су да је састанак који су одржали изузетни користан.
Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић изјавила је да њена земља у потпуности подржава територијални интегритет Босне и Херцеговине, равноправност сва три народа и њен европски пут, као и осталих земаља на југоистоку Европе.
Китаровићева је рекла да ће Хрватска кроз Стратегију проширења на Западни Балкан учинити све што може како би подстакла процес придруживања ЕУ.
Изетбеговић је рекао да све земље региона треба да раде на смањењу запаљиве реторике и помирењу у региону.
Са њим је сагласан и Младен Иванић који је истакао значај данашњег састанка, јер, навео је, „добри односи у троуглу омогућавају и добре односе унутар саме БиХ“.
„Инфраструктура и међусобна трговина су оно на чему треба и даље радити, јер наши људи од тога имају највећу корист. Зато ту иницијативу господина Вучића сматрам коректном. Надам се да ћемо врло брзо видети и разрешење питања мостова на Сави и Братунцу“, навео је Иванић.
Танјуг