Његова екселенција Арне Санес Бјорнстад објаснио је у интервјуу једним дневним новинама да је „Косово, заправо, независна држава, без обзира на став Србије о томе“.
„Актуелна ситуација је таква да је Србија у сваком случају на губитку“, лаконски нас је поучио Скандинавац, хладно скинувши дипломатске рукавице.
Поента ове Бјорнстадове поруке брутално је очигледна. У преводу на прост језик гласи:
Нема тих преговора о Косову који би променили чињеницу да ће територија Србије бити распарчана. Шта год да учините, ви сте губитници. Устав Србије је мртво слово на папиру. Преговори Београда и Приштине су пуко замлаћивање. Признајте: Косово није Србија!
Хвала Бјорнстаду на искрености. Али, његова „лекција“ Србији чин је апсолутног непријатељства.
Без обзира на то што је Краљевина Норвешка држава која је можда међу највећим финансијским донаторима наше земље од Петог октобра до данас (само у последњих десет година уплатила је око 100 милиона евра).
Без обзира на то што је та земља најавила да ће у 2018. години удвостручити бесповратну помоћ Србији и да ће она износити око 25 милиона евра.
Без обзира на то што је, илустрације ради, само за реформу полиције и борбу против сајбер-криминала и трговине наркотицима ова земља издвојила за Србију 1,68 милиона евра.
Свим тим милионима не може да се плати капитулација Србије. Сви ти милиони, па нек их је и десет пута више, никоме не дају за право да комада неку државу и да је претвара у понизну, окупирану територију.
Тај новац не постоји.
А нећемо да верујемо да су моћни западни промотери непостојеће државе Косово одабрали баш представника великог донатора Србије — Норвешке, да у Београду изговори оно што се не сме, ако си пријатељ.
На овом месту, подсетићемо Његову екселенцију на поучан пример из његове земље:
Норвешка је више од 40 година имала територијални спор са Русијом у Баренцовом мору, крцатом рибе и нафтним бушотинама. Није одступала иако је за ривала имала много моћнију државу.
И, после преговора и преговора, 2010. године, руски председник Дмитриј Медведев и норвешки премијер Јенс Столтенберг потписали су споразум о разграничењу. Пао је договор зарад добросуседских односа.
Нажалост, из овог примера Арне Санес Бјорнстад није научио ништа. Па ни да је за мир и нормалан живот неопходно да обе стране попусте. Што је елементарни принцип и кад се ћушкају клинци у паркићу, а камоли кад народи имају озбиљан спор.
Још нешто је Бјорнстад поручио Србима. Позвао их је да наставе пут у Европску унију, али их је упозорио да ниједна земља ЕУ нема такву војну и безбедносну сарадњу са Русијом као што има Србија.
„Највећи део чланица ЕУ Русију сматра претњом. Србији би било мудрије да то узме у обзир и да води политику више у складу са земљама ЕУ и тако покаже спремност да буде поуздан члан Уније“, јасно нам је амбасадор показао пут.
Да поново преведемо Његову екселенцију, иако је све јасно:
Србија треба да доживљава Русију као претњу, иако Русија за Србију није никаква претња већ највећи спољнополитички савезник и партнер.
И на овом примеру, Бјорнстад је поново заборавио из које државе долази. Па да га подсетимо.
Краљевина Норвешка није члан Европске уније. Грађани те државе су на два демократска референдума 1972. и 1994. године одбили да се придруже европској породици са централом у Бриселу.
Оба пута, победиле су политичке снаге које су промовисале поруку:
„Норвежани не желе да изгубе свој идентитет. Норвешка не жели да зависи од других држава…“
Добро, рећи ћете, Србија није Норвешка. Код њих је „хладно, ал′ стандард“. Имају нафту…
Тачно је. Али ни Норвежани немају благо какво има Србија.
А то је — Косово и Метохија.