Резултати истраживања које је спровео тим са Универзитета Грифит предвођен Амандом Досон објављени су у четвртак у часопису „Нејчер комјуникејшенс“.
Тим је истраживањем први пут откривена способност рачића да физички изазову промену микропластике коју прогутају.
Микропластика су комадићи пластике мањи од пет милиметара који штете морском свету. Антарктички рачићи познати као антарктички крилови важни су за околину јер представљају храну многим морским сисарима.
Научници су упозорили да микропластика у океанима представља знатан ризик за велике животиње попут китова, ајкула и манта (врста раже манта бирострис), које их прогутају једући „заражене“ рачиће.
Истраживање је показало да крилови могу да самељу микрочестице полиетилена у наночестице.
Професор Бенгтсон Неш с Грифита каже да истраживање открива „раније неоткривену динамику у претњи коју представља загађење пластиком“.
Неш је казао како то значи да је биолошка разградња микропластике у нанопластику вероватно раширена унутар већине екосистема.
Додао је да штетни учинак пробаве микропластике мора додатно да се проучи како би се обухватили потенцијални учинци нанопластике на ћелије.
Велики број студија у подручју екологије мора показује егзистенцијалну претњу коју представљају милиони тона пластичног отпада који сваке године заврше у океанима.
Организација Уједињених нација за океане назвала је то „планетарном кризом“ у тренутку док се процењује да ће производња пластике глобално наставити раст.