Марковићева је у Руској Федерацији добила политички азил, пошто се против ње у Србији води кривични поступак поводом којег је за њом 2006. године расписана црвена потерница Интерпола по налогу Вишег суда.
Портпарол суда Бојана Станковић прецизирала је за Танјуг да саслушање Марковићеве треба да обаве надлежни органи Руске Федерације на основу Европске конвенције о пружању међународне правне помоћи.
Потерница за њом је на снази од 2006. године, када је расписана због избегавања суђења у којем је оптужена за подстрекавање на злоупотребу службеног положаја владиних службеника у вези са доделом државних станова.
Њу у поступку против Блануше заступа пуномоћник.
Виши суд је такође затражио прибављање документације о изручењу Милошевића Хашком трибуналу, будући да Марковић у приватној оптужници тврди да је Блануша дозволио 28. јуна 2001. да непозната лица одведу Милошевића из затвора, а потом га пребаце у притвор Хашког трибунала, где је умро 11. марта 2006. године.
Суђење Блануши је због свих неопходних радњи одложено за 2. јул.
Ово суђење се понавља по налогу Апелационог суда који је укинуо првостепену пресуду којом је Блануша био ослобођен оптужби за отмицу Милошевића, док су друге оптужбе биле одбијене због застарелости.
Поред поменуте оптужбе за отмицу Милошевића, Блануши се суђење понавља и због оптужбе Мире Марковић да је неовлашћено објавио књигу „Чувао сам Милошвића“, која говори о притворским данима бившег председника СРЈ пред његово изручење Хагу, за коју је такође био ослобођен.
Виши суд му поново суди и због оптужбе за неовлашћено објављивање Милошевићевих фотографија сликаних у притвору, која је била одбијена због застарелости.
Оптужницу су преко пуномоћника у својству „оштећених као тужилаца“ још 2005. против Блануше поднели Милошевић, који је тада већ био у Хагу, и његова супруга Мира Марковић, након што је Тужилаштво одбацило њихову кривичну пријаву против Блануше.
Милошевић је међувремену умро у притвору Хашког трибунала, а Марковићева је скоро 13 година ван Србије.
Виши суд је у пресуди која је укинута био закључио да није доказано да је Блануша без одобрења истражног судије Горана Чавлине и тадашње председнице Окружног суда у Београду Виде Петровић Шкеро организовао предају Милошевића непознатим лицима, тако што га је силом и принудом из Окружног затвора пребацио на хелиодром на Бањици, одакле је Милошевић хеликоптером Државне безбедности пребачен на аеродром у Тузли, па из Тузле холандским авионом за Хаг.
Што се тиче неовлашћеног фотографисања Милошевића у притворској шетњи, његовог уласка у марицу, затим фотографисања његових књига које је читао у притвору, Виши суд је у укинутој пресуди закључио је да је то дело застарело још 28. јуна 2011. године.
Поводом неовлашћеног објављивања књиге са тим фотографијама и приватних разговора Милошевића са породицом и адвокатом у притвору, суд је у укинутој пресуди закључио да није доказано да је њима наступила штета за Милошевића и његову породицу јер током поступка није утврђено да ли је и колику имовинску корист Блануша себи прибавио.
Танјуг