Србији у Русији ни Путин не може помоћи: Само чудо орлове спасава од понора

Нигде на свету селектор не мења капитена репрезентације док је он и даље у тиму. То је неписано правило, које важи и за клубове и репрезентацију. Да не говоримо о чињеници да је Ивановић смењен непосредно пред почетак Светског првенства. Притом, капитен неког тима није капитен само због играчких, већ и због неких других квалитета које поседује.
Sputnik

Логика је одавно напустила српски фудбал. Што апсурдније — то извесније, једино је правило којег се држе сви „спортски радници“ у овој игри која је то некад била. Система, да се не лажемо, никад није ни било.

Првенство у Русији — последња шанса српског фудбала

После смене селектора Славољуба Муслина, који је фудбалску репрезентацију успео да пласира на Светско првенство у Русији, уследио је још нелогичнији потез, па је његов дотадашњи заменик — треба ли напоменути, ни у тренерском, а камоли у селекторском послу недовољно искусни — Младен Крстајић, постао селектор репрезентације.

Најновије у низу нелогичних, непотребних, најчешће контрапродуктивних „решења“ која долазе из „Српске куће фудбала“ је одлука да после шест година и три квалификациона циклуса штопер Бранислав Ивановић не буде капитен Србије. 

„Задовољство ми је да представим заменика капитена и капитена који ће водити екипу у наредном периоду. Моја идеја са Коларовим као капитеном и Матићем као замеником је да имају моћ да наставе тамо где је Бане стао. Бане је много дао Србији и она њему. Причали смо, ово су интерне ствари које решавамо у свлачионици“, навео је Крстајић у Спортском центру ФСС-а у Старој Пазови, на окупљању репрезентације пред контролне утакмице са Мароком и Нигеријом.

Таква изјава „млађаног“ сектора била би логична да је којим случајем Бане Ивановић, из овог или оног разлога, одлучио да не игра за репрезентацију или да је неко у репрезентацији одлучио да им Бане више није потребан, у смислу смене генерација или из било којег другог разлога.

Међутим, Ивановић (за сад) остаје у репрезентацији, па је главно питање зашто му је одузета капитенска трака?

Традиција разбијених глава: Закони, а не кордони лек за хулигане

Нигде на свету селектор не мења капитена репрезентације док је он и даље у тиму. То је неписано правило, које важи и за клубове и репрезентацију. Да не говоримо о чињеници да је Ивановић смењен непосредно пред почетак Светског првенства. Притом, капитен неког тима није капитен само због играчких, већ и због неких других квалитета које поседује.

Колико знамо, Бане Ивановић није ни осумњичен за неко непочинство, па је најочигледнији разлог зашто је замењен то да се неком озбиљно замерио. У прилог томе иде и Крстајићева „политичка жвака“ да је „Бане много дао Србији, а и она њему“. Тако је то обично са онима које (по наређењу) морате да „макнете“, а немате ваљан разлог за то, па му ласкате док га шиканирате пред светом.

„Причали смо, ово су интерне ствари које решавамо у свлачионици“, немушто је објашњење селектора које додатно оставља простора за спекулације да се нешто десило унутар тима. Али из ранијих сличних примера се може закључити да је замешатељство у вези са Ивановићем закувано и испечено доста далеко од свлачионице. 

Нажалост, на семафору фудбалске репрезентације је већ деведесети минут, иако није ни почела такмичарска утакмица. Србији у Русији ни Путин не може помоћи. Волели бисмо да грешимо и да нас Крстајић и главешине српског фудбала демантују добрим играма и високим пласманом, али тренд апсурдности наводи на закључак да је репрезентацији „на светској фудбалској смотри“ потребно чудо.

Можда су тога свесни и сви око репрезентације који би већ сад увелико требало да су анимирали јавност и навијаче, да су направили атмосферу позитивног набоја пред Првенство, да деца већ сад у парковима и пешачким уличицама носе дресове са презименима репрезентативаца и пикају лопту…

Коментар Спутњика: Трк за урлик, трк у који стаје све, трк вредан Русије!

Међутим, деца и не знају да ће Србија играти у Русији. Очеви су се већ одавно определили да у кладионицама, кафанама и кућно-босоноги гледају светске тимове. И српске репрезентативце у њима.

За све то сигурно нису криви Славољуб Муслин, Бранислав Ивановић или неко трећи (а биће и трећи, да би се наставио низ) ко није имао довољно „социјалне интелигенције“ да плива у блату играрија менаџера и функционера, већ је само хтео да игра фудбал. Од ноге до ноге.

 

Коментар