Србија предлаже да најављени сусрет Владимира Путина и Доналда Трампа буде одржан у Београду, ексклузивно је за Спутњик изјавио шеф српске дипломатије Ивица Дачић.
Шта би Србији донео тај сусрет?
Афирмација несврстаности
Уколико би се билатерални сусрет између два најјача и најважнија политичара и човека на планети, председника Доналда Трампа и председника Владимира Путина догодио у Београду, како је у изјави за Спутњик предложио Дачић, то би према мишљењу дипломате Владислава Јовановића за Србију значило светску афирмацију њене политике војне неутралности и политичке несврстаности.
„Са те стране, то би била и позивница за будуће организовање сусрета на врху до којих би могло доћи. Ту, додуше, постоји конкуренција неких других неутралних земаља као што су Швајцарска, Аустрија, Финска, али оне су емоционално ипак ближе једној страни за разлику од Србије која држи ту вертикалу и не може јој се ништа пребацити“, сугерише Јовановић за Спутњик.
Са друге стране, сам председник Трамп таквом посетом би учинио много за поправљање односа између његове земље и Србије, јер би то био први потез после агресије да Америка чини нешто што је пажња према Србији. Јер до сад, напомиње Јовановић, Америка није чинила ништа друго сем што је обећавала или давала подршку на путу у ЕУ, али је у замену тражила да се Србија одрекне дела своје територије.
Несумњиво да би то имало велики значај за Београд, за Србију, за цео регион бивше Југославије — за цео Балкан, указује и дипломата Срећко Ђукић, јер би то био светски догађај број један.
Трамп се, откако је пре више од годину дана дошао на власт, срео са најјачим светским лидерима, једино се није срео са Путином, подсећа Ђукић, а последњи сусрет два председника две земље Барака Обаме и Дмитрија Медведева био је 2009. у Москви.
„Обама је 2013. године био у Санкт Петербургу, али у оквиру групе 20 и тад је била предвиђена његова посета Русији, али већ је почело погоршање односа и та је посета одложена. Значи, руско-амерички односи заиста вапе за сусретом на врху. Толико се накупило крупних билатералних и светских питања да је заиста потребан сусрет два светска лидера“, подвлачи Ђукић.
Наравно, у том контексту, то би имало огроман значај за Србију и повећало би њен престиж не само у региону и код суседних земаља, већ би се, прогнозира Ђукић, и у свету она легитимизовала као важна дипломатска тачка у којој се одиграо историјски сусрет.
Трамп и Срби први пут?
Поред значаја на симболичкој равни, уколико би то тог сусрета дошло, питање је да ли би Србија добила и неке конкретне ствари у смислу поправљања њене позиције према питању Косова и Метохије и Републике Српске.
„У том тренутку не би много значило, али би много психолошки и политички значило за новог председника Америке, који сигурно зна за симпатије које је српска јавност показивала за њега током изборне кампање, а настављено је и касније. То њему не може да промакне с обзиром на то да се многе земље не могу похвалити показивањем таквих симпатија за њега током изборне кампање, па и сад. Свакако, то би последично могло да има одређени ефекат и на америчко даље постављање према питању Косова и Метохије које је засад и до сад било константно негативно“, прецизира Јовановић.
Сигурно би ту дошло до сусрета, као што је уобичајено, између Путина и Вучића и између Трампа и Вучића као домаћина, тако да би то, према мишљењу Срећка Ђукића, била прилика да се разговара о српско-руским, а посебно о српско-америчким односима, који заиста вапе за сусретом и разговором на врху. Иста је потреба, са другог становишта, и руско-америчких, односно америчко-руских односа.
„Ту би биле две, три дивиденде за Србију. Једна је што се сусрет уопште одржава у Србији, која би била место и центар главног светског дипломатског догађаја. Друго, то би била прилика да се разговара о билатералним односима, наравно не у неком великом опширном обиму, али сасвим довољно“, наглашава Ђукић.
То би имало капитални значај и за билатералне односе и наравно, додаје тај дипломата, да би то имало значај и за односе према питању Косова и Метохије.
Да подсетимо, Београд је већ био одабран као „неутралан терен“ и место сусрета руског и америчког преговарача, Владислава Суркова и Курта Волкера, када су у октобру две моћне силе укрстиле копља у вези са разрешењем кризе у Украјини.