Трка у наоружању између Русије и САД отима се контроли, саопштио је амерички председник Доналд Трамп и најавио да о томе планира да разговара са руским председником Владимиром Путином. Телефонски разговор председника Русије Владимира Путина и САД Доналда Трампа био је конструктиван и послован, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков и напоменуо да су се двојица председника сагласила да број проблематичних питања диктира потребу за њиховим сусретом.
Шта свет може да очекује од њиховог сусрета?
Колико је јака сенка Конгреса
Према мишљењу Александра Чичина, декана Факултета за економију и друштвене науке на Руској привредној академији, најважније је да до тог сусрета уопште дође. Последњи пут кад су се двојица председника састала, у јулу прошле године током самита Г20, све је било напето и у тако негативној атмосфери, подсећа Чичин, јер је Конгрес под пуном контролом држао сваки Трампов миг и покрет, сваку изговорену реч, јер су били уверени да се Русија мешала у њихов изборни процес.
Међутим, сад се тај општи контекст променио, констатује Чичин за Спутњик, а позив Трампа и честитке упућене Путину, значајни су из неколико разлога.
„Видимо да се Трамп полако ослобађа те сенке Конгреса и да је слободнији у свом деловању. Такође, видимо и негативну реакцију републиканског ’јастреба‘ Мекејна. Истовремено, портпаролка Беле куће Сара Сандерс рекла је да ’ништа не коментаришу, већ да само констатују да је Путин председник у својој држави‘. Сам Трамп није одговорио на питање новинара да ли мисли да ли су избори у Русији били фер“, наводи Чичин.
Сад је важно то што је Трамп нашао некакву нову платформу и повод како би установио другачије односе са Русијом, истиче тај декан Руске привредне академије, иако повод није најоптимистичнији, али ипак као такав не може трпети критике Конгреса.
Наиме, ради се о Трамповим речима да се губи контрола над трком у наоружању и да би ово питање требало заједнички размотрити, а такав дневни ред могућег сусрета га према Чичиновом тумачењу чини нерањивим пред Конгресом, нико му не може приписати евентуалне симпатије ка Русији, јер је ово животно важно питање, а не нека његова лична корист. Зато, прецизира он, Трамп сматра да је ово питање најважније размотрити са Путином, поред Сирије, Украјине и Северне Кореје.
Четири геополитичка стуба
Постоји много питања о којима Путин и Трамп морају да разговарају и морају да траже решења, иако их према резону професора Факултета безбедности Владимира Цветковића неће сигурно сад наћи, али могу да их отворе и да покажу остатку света да воде заједнички рачуна о томе.
Наравно, највећи проблем су санкције које су Сједињене Државе и Европска унија увеле Русији због ситуације око Украјине и Крима, па је то, према Цветковићевом уверењу, тема број један која ће бити отворена.
„Следећи проблем је Блиски исток и нови распоред снага, који је сасвим сигурно велика и шкакљива тема за учеснике овог будућег самита. Све друго, укључујући причу о разоружању, односно нуклеарном наоружању, верујем да ће за почетак бити у другом плану“, прогнозира Цветковић за Спутњик.
Како ће се ствари даље одвијати заиста је немогуће говорити, сматра тај професор, поготову што свет више не наликује на онај који памтимо из времена кад је све зависило од односа двеју сила, њихових договора или такмичења.
„Сад имамо и Кину као трећу велику силу. Ту је наравно и Европска унија, која све више показује аутономију у односу на политику Сједињених Држава. То су детерминанте које ће одлучивати геополитичку и сваку другу будућност света. Немогуће је очекивати да ће се ствари разрешавати било каквим билатералним самитима, ма колико моћни учесници тога били“, сугерише Цветковић.
Идеологија је поодавно мртва
Питање је да ли се после тог сусрета могу очекивати другачији тонови од оних који многи аналитичари у последње време упоређују са реториком из периода Хладног рата, али професор Цветковић указује да је Хладни рат немогуће поновити јер актери више нису исти и нема више ни кључних идеолошких мотива који су макар формално били у првом плану док је Хладни рат трајао.
Председник Сједињених Америчких Држава је део великог тима и велике структуре, па као такав сâм не доноси одлуке као што ни други велики лидери у свету сами не доносе одлуке, констатује Цветковић и наглашава да Америка не може преко ноћи да се помери, а верујем да се неће уопште померати из оног правца у коме се тренутно налази, а то је гард према Русији.
„Разлози за то су и политички, и економски, и стратешки, тако да је сасвим сигурно да ће се кроз разговоре направити боља атмосфера. Ако ништа друго, барем боља атмосфера у разумевању два велика лидера. Међутим, да ће се њихове политике и политике њихових администрација битно мењати, то нико не може да очекује са великим ентузијазмом“, тврди Цветковић.
С друге стране, Александар Чичин сматра да тек сад овај сусрет делује реално и да би требало да се одржи ове године, могуће на некој неутралној територији.
То би заиста било веома важно, наглашава он, и не одбацује могућност да ће можда доћи и до званичне посете и сусрета два председника на највишем државном нивоу јер контекст и тон Доналда Трампа показују да је ово сада апсолутно могуће.
