„Чињеница је да смо још 1998. године, прегледањем још једне верзије спектралне библиотеке, коју је објавио Национални биро за стандарде Сједињених Америчких Држава, тамо пронашли супстанцу која нам је била занимљива, јер је у питању органофосфорна супстанца. И схватили смо да она мора да има снажан смртоносни ефекат. Сада се испоставило да је, судећи по називу ове супстанце, то био исти нервни агенс А-234“, рекао је Игор Рибаљченко на телевизији „Русија 1“.
Он је додао да је ову супстанцу у америчку базу података додао члан америчког Центра за истраживање и развој наоружања.
„Најинтересантнији детаљ у овој причи је да је у следећим верзијама базе података, која се обично само проширује, стално се допуњава, све више супстанци. Нисмо нашли овај запис. И не могу да објасним где је он сада“, истакао је руски војни хемичар.
Он је такође навео да је у питању тешка и испарива супстанца, судећи по њеној молекулској формули и маси.
„Могу да потврдим да то тачно одговара формули коју је објавио Мирзајанов. Хемијски назив ове супстанце је А-234, а Борис Џонсон ју је назвао ’Новичок‘, као супстанцу доступну у лабораторији Портон Даун“, истакао је Рибаљченко.
Нервно-паралишућа супстанца којом је отрован Сергеј Скрипаљ могла је да се нанесе на кожу прскањем или дода у храну, објаснио је научник.
„Све зависи од дозе и начина наношења. Ова супстанца може се нанети на кожу прскањем у облику аеросола, рецимо, из конзерве и додавањем у храну. Зависи од врсте апликације и дозе, повреде могу бити различите јачине“, рекао је он.
Рибаљченко је додао да руска страна не може да изводи закључке, јер још увек није добила никакве узорке из Велике Британије које је Москва тражила.
„Све што знамо је да се све супстанце ове класе веома тешко превазилазе у случају повреда, а терапија противотровом тешко да ће дати жељени ефекат“, рекао је он.
Случај „Скрипаљ“
У британском граду Солсберију 4. марта су отровани бивши пуковник Главне оперативне управе Русије (ГРУ), Сергеј Скрипаљ, који је радио за британске обавештајне службе, и његова ћерка Јулија. Британска страна тврди да је у тровање Скрипаљевих супстанцом А234 умешана Русија.
С тим у вези, британска премијерка Тереза Меј објавила је у среду да ће предузети низ мера против Русије, међу којима су протеривање 23 руских дипломата у року од недељу дана и замрзавање свих билатералних контаката на високом нивоу.
Русија категорички негира своју умешаност у тровању Скрипаљевих, а Министарство спољних послова Русије прогласило је 17. марта 23 британских дипломата персонама нон грата и наложило им је да изађу из земље до краја наредне седмице. Истовремено, Москва је повукла сагласност за отварање Конзулата Велике Британије у Санкт Петербургу.
Директор Одељења за непролиферацију и контролу оружја Министарства спољних послова Русије Владимир Јермаков изјавио је у среду да Москва сматра да је напад на руске држављане у Великој Британији терористички напад. Он сматра да је, при томе, Лондон или изрежирао напад на Скрипаља или је неспособан да обезбеди заштиту од терористичког напада на својој територији. Јермаков је додао да Лондон наставља да без објашњења разлога одбија Москви приступ материјалима истраге и дозволио могућност да су након инцидента у Солсберију већ могли нестати стварни докази.
Раније је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров нагласио да је Москва у потпуности спремна да сарађује са Великом Британијом у случају Скрипаљ, уколико Лондон буде пооштовао све процедуре потребне у таквим случајевима, како је прописано Конвенцијом о забрани хемијског оружја.
Председник Русије Владимир Путин изјавио је да су оптужбе да је Русија умешана у тровање Скрипаља глупост, јер нико не би себи дозволио тако нешто, посебно не уочи председничких избора и одржавања Светског првенства у фудбалу. Путин је нагласио да Русија нема хемијско оружје и да је оно уништено под надзором међународних посматрача. Он је такође рекао да је Русија спремна за сарадњу у истрази случаја Скрипаљ, али да за то мора да постоји и интерес са друге стране.