Хрватско Министарство културе упутило је Унеску кандидатуру за заштиту прославе Светог Трипуна и Кола Св. Трипуна — традиције бокељских Хрвата, саопштено је из Министарства вањских и европских послова Републике Хрватске.
„Трипунданске свечаности уписне су у регистар културне баштине Републике Хрватске и дио су хрватске нематеријалне баштине“, стоји у саопштењу.
Како се даље наводи, „култ Св. Трипуна и свечаности њему у част, нераскидиво су везане уз Бокељску морнарицу, за чије стварање и очување су најзаслужнији припадници хрватског народа“.
Након инсистирања хрватске стране да Бокељска морнарица буде кандидовања за Унеско уз заједничку номинацију Црне Горе и Хрватске, Црна Гора је очигледно пристала на „компромис“ који је са становишта црногорских интереса далеко гори и погубнији него што је то био првобитни предлог хрватске стране.
Тако је Црна Гора својевољно допустила другој држави да малтене искључиво себи припише културно наслеђе Бокеља, и у свој регистар нематеријалне баштине званично упише добар дио културне баштине Боке Которске. Парадокс је утолико већи што Бока никада у својој дугој и богатој историји није била у саставу Републике Хрватске, док данас Хрватска искључиво у своје име (без помињања Црне Горе) кандидује један дио културног наслеђа Боке за нематеријалну баштину Унеска.
Ако се овакав исход, што се тиче хрватске стране, може правдати очигледним претензијама које Загреб има (не само на културну баштину Боке Которске) — засад остаје потпуно нејасно којом логиком се водила званична Подгорица, и зашто је тако драстично погазила своје националне интересе.
Такође, важан детаљ који свједочи о неискрености црногорске стране када се ради о односу према сопственим грађанима јесте посве штуро саопштење Владе Црне Горе како је усвојен Номинациони досије за упис Бокељске морнарице на Унескову репрезентативну листу, при чему није било ни помена о томе да је истовремено Хрватској препуштено да та држава самостално за Унеско кандидује Свечаности и Коло Светог Трипуна, који су првобитно били у склопу црногорске номинације Бокељске морнарице.
На овај начин, Црна Гора је дефакто пристала да најмање половину номинације Бокељске морнарице за Унеско поднесе самостално Република Хрватска, па је хрватско Министарство спољних послова јуче истакло да признање „културног и повијесног наслеђа, укључујући допринос Хрвата Боке Которске у стварању и очувању Бокељске морнарице, заузима важно мјесто у остваривању права Хрвата у Црној Гори“, док се нешто даље констатује, да су „за стварање и очување традиције бокељских помораца најзаслужнији припадници хрватског народа“.