Коначни захтјев за стварање црногорске Википедије биће одобрен оног тренутка када на на њој буде довољно написаних чланака. Међутим, аргументи који се наводе у прилог потребе за Википедијом на црногорском језику многе ће натерати да ставе прст на чело.
Као један од главних разлога зашто Црна Гора није могла да добије званичну Википедија страницу навођена је чињеница да црногорски језик до сада није имао међународно признати код, али недавном одлуком Конгресне библиотеке у Вашингтону и та формална препрека је у потпуности отклоњена.
Ипак, и поред одобреног кода којим је Вашингтон практично политичким декретом признао особеност црногорском језику, правила Википедије су таква да се морају навести и други аргументи зашто на страницама Википедије има смисла дозволити писање на још једном језику.
Управо на тој тачки веома је занимљиво осврнути се на аргументе који су иницијатори црногорске Википедија странице истакли као кључне за одобравање посебне странице на том мултимедијалном енциклопедијском садржају.
Тако, поред чињенице да црногорским језиком према попису из 2011. године укупно говори 229.251 грађана, наведена је права лавина „аргумената“ који јасно објашњавају каква је заиста права идеолошка и политичка позадина пропагатора овог пројекта.
С тим у вези објашњава се да црногорски језик у „етнолингвистичком“ смислу има заправо „дубоке црвенохрватске коријене“, да је његов ијекавски изговор „прије хрватски него српски“, који је у ствари „екавски“, и да црногорски језик такође „не користи српско ћирилично писмо, већ се, као у хрватском, пише на латиници“.
Како се даље „аргументује“, управо због „српског империјализма“ и да би задобила „више слободе“, Црна Гора се разишла са Србијом 2006. године, да не би била под „репресијом“ српског језика, који је, како се тврди, и сам „настао крађом хрватске литературе“.
Такође, један од главних „аргумената“ промотера Википедије на црногорском јесте да „Црна Гора треба коначно да буде слободна — Црвена Хрватска“.
Подсјећања ради, сам појам Црвена Хрватска према неким старијим историјским „изворима“ повезан је са подручјем од ријеке Цетине до Валоне, као и са подручјем око слива ријека Пиве, Мораче, Зете и Таре у унутрашњости, тако да се за средиште тог подручја сматрала територија некадашње Дукље, Травуније и Захумља, као и неки дјелови Рашке и данашње сјеверне Албаније.
Упрошћено говорећи, на Дувањском сабору који се наводно збио 753. године, обала Јадрана је подијељена на двије хрватске самоуправне јединице и то на Бијелу (западну) Хрватску, од ријеке Раше у Истри до ријеке Цетине у Далмацији, и Црвену (јужну) Хрватску, од Цетине до Валоне у Албанији.
Ипак ни ту није крај, па се као аргуменат у корист идеје да се направи верзија Википедије на црногорском језику наводи и „чињеница“ да је „српски језик увезен у Црну Гору 1918. године“, па чак и раније, од стране „посрбљене династије Петровић Његош, која је владала Црном Гором 200 година“.
Као шлаг на торту, наводи се да су припадници династије „Петровић Његош били извањци“ и да је „њихово право поријекло из Босне и Херцеговине“, при чему су, како се додаје, „нажалост били изабрани да владају“ у Црној Гори без „икаквог ваљаног разлога“ и на „штету“ црногорског народа.
На концу се закључује да данас, опет „нажалост“, у Црној Гори живи скоро 30 одсто „посрбљене“ популације, која, како се наводи, „велича династију Петровић Његош као да су били некакви богови“, али да је, према иницијаторима црногорске Википедије, права истина да су Петровићи у ствари били „највећа грешка“ у историји Црне Горе.
Имајући у виду којим су се аргументима и идеологијом користиле особе које су иницирале пројекат стварања црногорске странице Википедије, вјероватно није тешко закључити да и многи Црногорци, који су се можда у први мах радовали овој вијести, нису до краја били упознати са правом позадином ове приче.
