Трансакције биткоина обезбеђују рачунарски рудари, који се надмећу да из мреже добију награду, а што више рачунарске снаге користе, то су њихове шансе боље.
То је енергетски интензиван процес, који троши огромну количину струје јер рударење хардвера захтева огромну енергију и ослобађа на тоне топлоте.
Иако се у „рударење“ биткоина може укључити свако ко поседује рачунар, шансу за озбиљну зараду имају само власници моћних компјутера, са више графичких картица, јер успех „рударења“ зависи од процесорске моћи „машине“.
Светски бум рударења биткоина захватио је и Србију, у којој већ постоји неколико фарми за рударење великих попут огромних фабричких хала, а производњом виртуелног злата бави се више хиљада људи.
„Локације за рударење се држе у тајности, али људи који су у крипто-свету знају где се налазе. Не користе се геотермални извори као на Исланду, већ се биткоин рудари моностандардно, као и свако друго индустријско постројење“, каже за Спутњик директор Центра за економска истраживања Никола Корбар.
За разлику од Исланда, где фарме за рударење користе геотермалне изворе који знатно умањују трошкове производње, у Србији је главни адут ниска цена струје.
Рударење криптовалута у нашој земљи могло би да доживи процват, јер поред ниске цене струје постоји и велики број геотермалних извора, али је њихов потенцијал недовољно искоришћен у сваком, па и у овом смислу.
Наш саговорник објашњава да рудари који имају индустријску цену струје много боље пролазе од малих рудара који користе струју за домаћинства.
„Рударење биткоина највише се исплати рударима који су у опрему уложили до неколико милиона евра. Међутим, у данашњим условима, већина људи у Србији рудари са по неколико машина и неколико хиљада евра улагања“, објашњава Корбар.
Он наглашава да се и рударење са минималним улагањима исплати, иако у овом тренутку не у толикој мери.
„У децембру, када је цена биткоина била највећа, само један уређај за рударење давао је зараду од око 40 долара дневно. И то чисте зараде, када се одбију трошкови струје у Србији, по црвеној тарифи за домаћинства. И тако је било један дужи временски период“, истиче Корбар.
Говорећи о великим осцилацијама вредности биткоина, Корбар напомиње да ниједно улагање није сто одсто сигурно, и да сви који улажу треба да уложе само онолико колико су спремни да изгубе.
Он објашњава да је биткоин достигао астрономску цену од двадесетак хиљада долара зато што је за кратко време на глобалном нивоу у биткоин уложено око 600 милијарди долара.
„То је урађено пред католички Божић прошле године, и за релативно кратко време, као што смо видели, тај новац је изашао из биткоина и његова цена је осетно срушена. Не очекујемо његов опоравак до средине априла или почетка маја. Тада би требало да тржиште крене у неку врсту опоравка. До краја године очекује се већа регулација и улазак већих играча на крипто-тржиште и све ће то знатно утицати на његов опоравак“, каже Корбар.
Многи економисти тврде да је биткоин заправо роба а не новац, јер биткоин нема централну банку која га емитује и која одређује његов курс.
Он не постоји у физичком облику, већ је заправо електронски запис који се налази у рачунару и који садржи јединствену шифру која дефинише биткоин или његов део који смо купили. Зато не морамо да купимо један биткоин, већ се може поседовати и само један његов део.
Евиденција о власништву биткоина је такође електронски запис, који се налази на више места истовремено. Систем који обезбеђује да је електронски запис о власништву над биткоином поуздан зове се блокчејн. Уколико дође до намерне или случајне промене податка о власништву само на једном месту, блокчејн проглашава измењени запис неважећим.
У Србији је тржиште криптовалута прилично развијено. Постоји велики број стартапова, и одређени број компанија које се баве развојем блокчејна.
Крајем маја биће организована и велика блокчејн и крипто конференција која ће окупити водеће домаће компаније, стартапове из ове области, као и из области правне регулативе.
Тренутно постоји више од 1.300 различитих криптовалута, од којих је биткоин најраспрострањенија и најпознатија.