У претходној деценији, док су у Латинској Америци превладавали левичарски покрети, па и левичарске владе, постојало је веће разумевање за позицију Србије када је реч о непризнавању самопроглашене независности Косова. Међутим, последњих година Латинска Америка је под великим притиском Сједињених Држава, које раде на томе да наметну свој став.
Као резултат притиска САД, како је у емисији „Спутњик интервју“ објаснио Васић, професор на Факултету за пословне студије и право, тренутно 11 држава Латинске Америке признаје независност Косова: Костарика, Перу, Колумбија, Белизе, Панама, Доминиканска Република, Хондурас, Хаити, као и три мање острвске државе — Доминика, Света Луција и Сент Kитс и Невис.
Истовремено, напомиње професор Васић, готово све велике латиноамеричке земље имају прилично јаке сепаратистичке покрете, а њихов главни покретач је обично економски — богати региони сматрају да превише дају централним властима. На другом месту су политички разлози, а тек на последњем етнички.
Мексико
Мексико је доживео најтежи сепаратистички раскол у свету, јер 1844. године једно прилично велико подручје Тексаса одлучује да прогласи независност.
„После неколико година, под разним притисцима и уценама, потписан је уговор о новом разграничењу са САД, па је једна велика зона Мексика прешла на другу страну границе и постала подручје које се уклопило у САД. Најболније је то што је територија коју је Мексико изгубио износила преко милион и по квадратних километара, што одговара укупној површини седам европских држава. Од отцепљених територија настало је шест нових држава у оквиру САД, а проширена је и територија четири постојеће америчке државе“, указује проф. Васић.
У Мексику данас постоје три већа сепаратистичка покрета.
„Северни део Мексика, који се наслања на Америку, окупља три веома развијене државе — Нуево Леон, Чивава и Доњу Калифорнију. Оне спроводе покрет за осамостаљење од централне државе на челу су организацијом ’Република северни Мексико‘. Такође, на југоистоку Мексика налази се полуострво и истоимена држава Јукатан. То је најзначајније туристичко подручје Мексика, а град Канкун једно је од најпопуларнијих туристичких летовалишта на свету. Како је ово полуострво захваљујући туризму и укупном развоју изузетно одскочило и у њему се појавио покрет за осамостаљење“, каже Васић.
Према његовим речима, најосетљивији и најболнији део за Мексико је држава Чијапас, која се налази на југу, на самој граници са Гватемалом.
„У тој држави већ деценијама тиња војни покрет на челу са групацијом ’запатиста‘, која се често сукобљава са државним органима централне власти“, указује проф. Васић.
Бразил
Ова држава је, нарочито у последње две године, под јаким притиском сепаратистичког покрета који буја на врло значајном делу земље.
„Главни регион који тежи сепаратизму је Сао Пауло, који са још три богате државе — Санта Катарина, Рио Гранде до Сул и Парана — учествује са преко 32 одсто бруто националног производа земље. Тај осећај економске моћи и самодовољности је оно што подстиче лидере у тим провинцијама и државама да теже осамостаљењу. Они су прилично одмакли у томе и створен је заједнички покрет ’Југ је моја домовина‘. Припадници те групације за осамостаљивање, који укључује четири државе са 26 милиона становника, у октобру 2016. организовали су велики референдум, који је пратила изузетно добро осмишљена маркетиншка кампања“, примећује проф. Васић.
Аргентина
На југу државе, на готово петини територије Аргентине живи народ који себе назива Мапуче. Тамошњи сепаратистички покрет настоји да се уједини са својим земљацима који живе на територији Чилеа, како би створили нову земљу или ентитет који би се називао „Земља свих Мапуча“. Овим тенденцијама се супротстављају и Аргентина и Чиле.
Боливија
Покрет „Медија Луна“ у Боливији окупља провинције Санта Круз, Бени, Пандо и Тарију, које теже осамостаљењу.
Венецуела
На североистоку Венецуеле налази се провинција Сулија, изузетно богата нафтом и течним гасом, у којој је носилац сепаратистичке активности покрет „Сопствени пут“.
„Овај покрет је 2016. организовао плебисцит са намером да легализује отцепљење од Венецуеле. Међутим, државни органи су прогласили тај референдум илегалним јер се није уклапао ни у једну законску норму, нити су резултати били такви да могу гарантовати одвајање ове територије. Острво Маргарита је још једна осетљива тачка у Венецуели. Оно је 2016. године формирало политичку групу чији је циљ осамостаљење и организовање референдума“, указује саговорник Спутњика.
Колумбија
Панама је последња држава која се у Латинској Америци отцепила на основу сепаратистичког покрета, помогнутог од стране САД. Она се 1903. године одвојила од Колумбије.
„Куриозитет је да Колумбија данас признаје независност Косова, иако је и сама прошла кроз ту фазу, а и данас у том делу света постоји неколико сепаратистичких покрета. Наиме, ова земља је готово стотинак година била поприште сукоба великих герилских покрета. Најпознатији је био ФАРК — Револуционарне оружане снаге Колумбије, али још два покрета теже осамостаљењу од централних власти. Прошле године је председник Колумбије направио историјски заокрет и како би пацификовао побуњеничке снаге учинио их је политичким фактором и дао им позиције у парламенту“, објашњава угледни професор.
Професор Васић за Спутњик каже да, према проценама научника, у многим земљама света данас постоји око две стотине сепаратистичких покрета. Од тог броја, око 47 сепаратистичких покрета заговара постизање самосталности или аутономије уз употребу силе, оружја и прављења нереда.