Поглед из Берана: Србима је овде теже него на Косову

Беране су тврд бедем, и тај бедем се на изборима у недељу неће срушити, каже у разговору за Спутњик донедавни предсједник СО Беране Горан Киковић. Податак да Мило Ђукановић није правио никакав предизборни скуп у Беранама, како тврди Киковић, најбољи је доказ да лидер ДПС у том граду не очекује никакве добре резултате по њега.
Sputnik

„Други круг је извјестан, и мислим да ће опозиција, побиједити чиме би почела демонтажа режима у Црној Гори. Није довољно што у неколико општина опозиција на нивоу државе има власт, потребно је и да предсједник државе буде опозициони кандидат“, каже Киковић.

Разлог зашто не треба гласати за власт он види и у лошем положају српског народа у Црној Гори, коме и сам припада. Србима је, тврди он, можда и теже него на Косову.

„Неоспорно је да су Срби главна опозиција режиму Мила Ђукановића у Црној Гори, јер су Срби једини народ у Црној Гори који нема никаква права, и који је избачен из Устава, тако да српски народ нема ниједног разлога да гласа за онај режим који отворено мијења идентитет Црне Горе, а тај идентитет је кроз вјекове био српски“, образлаже наш саговорник.

Донедавни предсједник СО Беране Горан Киковић

Наводи и податак да се између два пописа број Срба смањио за пет одсто.

„Уколико се настави владавина ДПС, мислим да ће на сљедећем попису Срба бити знатно мање. Тежак је и положај Срба на Косову, али овдје је тежи. Они на Косову имају проблема са другим народом, док Срби у Црној Гори имају проблема са сопственом браћом, људима који су некада били Срби али су због интереса власти промијенили идентитет и сада говоре да нису ни Словени и да су нам ближи неки други народи, што је ноторна лаж“, истиче Киковић.

На питање какав бољитак је обичним грађанима Берана донио прошлогодишњи улазак Црне Горе у НАТО, наш саговорник одговара да он заправо види само нове намете, и да од чланства у НАТО-у користи може евентуално да има једино Ђукановић.

„Улазак у НАТО донио је повећање ПДВ-а. Више народ данас плаћа наметнутих дажбина од стране црногорске власти него што је то било у турско доба. И Турци су имали одређене намете, али су узимали десетак, док овдје није у питању десетак већ више него половина прихода. Криза је огромна, економска криза је тешка и њу не осјећа једино Мило Ђукановић и породица окупљена око њега“, каже Киковић.

Говорећи о политици званичне Подгорице према Русији, Киковић каже да је данашња ситуација неприродна, и да је узрок томе искључиво приватна политика Мила Ђукановића, који, да би опстао на власти, како каже, не покушава „ниједну светињу сачува него је, напротив, сваку светињу уништио“. Једна од тих светиња, додаје Киковић, били су и више него братски и пријатељски односи са Русијом.

Право да вам кажем... Шта грађани опозиционих Берана очекују од избора

„Познато је — да није било Русије, не би било ни Црне Горе. О томе је написао и књигу ’Црногорске финансије‘ Мирчета Ђуровић, гдје је објаснио да је сва финансијска, материјална и војна помоћ стизала од Русије и да су пријатељски односи били и више од тога. Заштитник Црне Горе била је Русија, и на самртноме часу Свети Петар Цетињски, када га је питао његов наследник Петар Други Петровић Његош шта да ради, и како да управља и влада, он му је рекао: ’Моли се Богу и држи се Русије‘. Та крилатица је до прије неколико година била крилатица сваког Црногорца, односно правог Србина, јер Црногорци су со српства“, каже наш саговорник.

За крај, Киковић је прокоментарисао и однос Црне Горе према питању Косова, који је утолико више парадоксалан јер су у прошлости Црногорци управо себе сматрали чуварима „Косовског завјета“.

„Његош је казао да је Црна Гора ’збјег косовски‘, да су Црну Гору населили људи након пропасти Косова. Он каже: ’Што се не хоће у ланце везати, то се збјежа у ове планине, да гинемо и крв проливамо, да јуначки аманет чувамо‘. Косово је било ’грдно судилиште‘ и оно је то и данас“, закључује Киковић.

Коментар