Коментаришући речи косовског премијера Рамуша Харадинаја, који је општине Бујановац и Прешево назвао „Источним Косовом“, норвешки амбасадор у Србији Арне Санес Бјорнстад рекао је да такве изјаве нису од користи, али и да они који говоре о Косову као интегралном делу Србије не би требало да се изненађују када други делове Србије називају „Источним Косовом“.
Изјава коју је амбасадор Бјорнстад дао током интервјуа београдском дневном листу „Блиц“ прва је у којој неки званичник Запада легитимише идеју даљег цепања Србије.
Поручује ли амбасадор Бјорнстад Србији да ће Запад, ако српски званичници буду инсистирали да је Косово и Метохија део Србије, отворити питање Бујановца и Прешева?
Изјава једног амбасадора не може се уопштавати, каже професор београдског Факултета политичких наука Слободан Самарџић. Изјави не би требало придавати велики значај, међутим, држава би требало да реагује на овакву врсту, како Самарџић каже, увреда.
„Реч је о неодговорној изјави неодговорног амбасадора и на реду је да га Министарство спољних послова опомене да то више не ради. Не треба отварати велика питања. Једино је питање да ли ће наше Министарство спољних послова поступити онако како треба, пошто је држава овом изреком добила једну увреду и незасновану опомену у вези са њеним територијалним интегритетом“, каже Самарџић.
Изјава норвешког амбасадора сама је по себи скандалозна јер ствара лажну симетрију и импутира свршен чин да се ради о две суверене државе — Србији и Косову, каже Александар Гајић са Института за европске студије.
„То је, пре свега, тактички, политички потез, који је недипломатски, не уважава политичку реалност, не уважава ни ставове ЕУ ни бриселске преговоре. Полази од политике свршеног чина, не би ли на тај начин условљавао да је ствар готова или ће се отворити друга политичка питања и територијалне претензије. Сигурно је да постоје фактори који су спремни на то, али мислим да се засад ради о претњи да би се код Србије убио став да може да се преговара. Ова претња имплицира да је то питање већ затворено и свако ко покушава да га отвори — може да отвори и неко друго питање“, објашњава Гајић.
Појам „Источно Косово“ екстремни Албанци почели су да користе за три општине на југу централне Србије — Прешево, Бујановац и Медвеђу — после НАТО агресије на Србију и са почетком побуне на југу Србије. Желели су да направе разлику између себе и мање екстремних албанских политичара из трију српских општина, који су у исто време почели да користе термин „Прешевска долина“.
Терористичка Ослободилачка војска Прешева, Бујановца и Медвеђе (ОВПБМ), почела је своје активности после НАТО агресије, а побуна је ескалирала после петооктобарских промена у Србији 2000.
Терористи су за своје базе користили села у Копненој зони безбедности, која је формирана према одредбама Кумановског споразума, а када су се српске и југословенске снаге безбедности вратиле у ту зону 2001. и ОВПБМ је расформирана. Многи од њених припадника и команданата искористили су амнестију и укључили се у политички живот, док су неки наставили са терористичким активностима у Македонији, као припадници Албанске националне армије (АНА).
Међутим, за све њих заједничко је да три општине у централној Србији називају „Источним Косовом“, а сада је тај термин употребио и премијер такозваног Косова Рамуш Харадинај.