Све чешће чујемо да је могуће стварање „арапске коалиције“ која би ушла у Сирију с намером да спречи даљи „ирански утицај“. Узимајући у обзир да су се аутори тог плана — Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати — „заглавили“ у Јемену, каква је вероватноћа да ће до тога заиста и доћи?
— Не мислим да ће се тако нешто ускоро догодити. Исправно сте констатовали да се Саудијска Арабија „заглавила“ у конфликту са Јеменом, посебно имајући у виду све оно што се догодило пре неколико недеља, након што је сиријска влада успоставила контролу у сиријском граду Думи. Чини ми се да ће ово питање полако бити остављено по страни. Мислим да земље „арапске коалиције“ прецењују своје могућности.
Израел је одустао од плана да пошаље војне авионе који би учествовали у заједничким војним вежбама са америчким снагама, јер се наводно плаши иранског одговора. Да ли мислите да је реално очекивати да ће на територији Сирије Техеран и Тел Авив „укрстити копља“?
— То је одувек било могуће. Пре две године сам писао да је оно што смо још тада видели у Сирији заправо био „први светски рат“ 21. века, где се Запад и његови савезници супротстављају Русији, Ирану и њиховим партнерима. Мислим да се ситуација нешто смирила, и, као што сам већ помињао, то је због тога што је Асадов режим успоставио контролу над већим делом територије Сирије. То се ипак неће тако једноставно завршити, а потврда моје тезе су недавни удари које су по територији Сирије нанеле Сједињене Државе, заједно са Великом Британијом и Француском.
Чини ми се да ће се у геополитичком смислу наставити развој ове ситуације — у Сирији ће се у наредном периоду водити борбе за изворишта нафте и гаса, али и борбе шиита и сунита за превласт.
Да ли мислите да ће се америчке трупе још дуго налазити на територији Сирије, или ће се оне ускоро повући, као што је Трамп наводно и желео, пре него што је ипак извршен ракетни напад?
— С једне стране, Трамп говори да су САД извршиле своје задатке који су се тицали ДАЕШ-а у Сирији, а онда се одједном америчке снаге појачано ангажују. Мислим да се овде ради о методи „меке моћи“. Мислим да ће више бити пропагандног рата, агресивне дипломатије, и то ће све трајати и даље, јер је улог исувише велики. Сви су предалеко отишли у овом конфликту у Сирији да би се нека страна тек тако повукла.