Указујући на исувише велику сличност ових удара и онога како је Запад поступио 1999. године бомбардујући тадашњу Југославију, а потом и извршивши инвазију на Ирак 2003. године, Бајрактар подвлачи да су све ово веома опасни преседани који се све чешће понављају.
„Из перспективе међународног права и међународних односа, овај удар изазива велику забринутост јер се оваква пракса почела исувише често понављати. Оно што посебно узнемирава јесте то што су сви ови напади били извршени без одговарајуће резолуције УН, што је директно кршење норми међународног права. Институционализовање овакве праксе довело би до потпуног хаоса. У првом реду је ова ситуација опасна из политичке и правне перспективе, али и зато што се тиме нарушава постојећи однос снага у међународним односима. Јер, ако се сада овакви напади спроводе против Сирије, сутра могу против буквално било кога“, забринут је турски стручњак.
По мишљењу Бајрактара, недавни напад снага САД, Француске и Велике Британије у Сирији није довео до некакве промене односа снага у Сирији. Наш саговорник сматра да је у питању била чиста демонстрација силе:
„Ова операција није се одразила на однос снага главних играча у Сирији. То је била чиста демонстрација силе неколицине западних земаља и чини ми се да заправо показује да се ради о њиховој слабости. Снаге САД, Француске и Велике Британије су извеле напад истовремено, а потом су се повукле. Нису извели нападе на руске позиције па чак ни у њиховој околини, што указује на политичку слабост и неодлучност Запада.“
Бајрактар је такође указао и да је удар на сиријске циљеве био извршен из акваторије Црвеног мора и Персијског залива:
„Турски медији нажалост нису довољно пажње посветили чињеници одакле су биле лансиране ракете које су гађале Сирију. То, међутим говори да у овом нападу нису учествовале само ове три државе које су извеле нападе, већ и Египат, Саудијска Арабија и државе Персијског залива, што значи да је напад био изведен у оквиру договорене и координисане акције неколико земаља. Али, без обзира на бројност, овај корак само показује слабост западне алијансе“, закључује наш саговорник.
