Учеснике су дочекали домаћин скупа, председник Македоније Ђорђе Иванов, председници земаља иницијатора овог процеса, Словеније и Хрватске, Борут Пахор и Колинда Грабар Китаровић, као и председник Европског савета Доналд Туск.
Руковање председника Србије и Хрватске, услед актуелне тензије између званичног Загреба и Београда, било је веома „хладно“ и потпуно званично, без много речи, док је са осталим домаћинима било за нијансу срдачније, примећује државна агенција Танјуг.
Након дочека свих учесника и њиховог уписивања у Књигу скупа, учесници су позирали за заједничку фотографију, након чега су прешли у пленарну дворану на састанак, који се одржава иза затворених врата.
Специјални гост скупа, осим Туска, јесте и Бојко Борисов, премијер Бугарске, земље која председава ЕУ.
Учесници скупа су и председници Албаније Иљир Мета, Црне Горе Филип Вујановић, као и председавајући Председништва БиХ Бакир Изетбеговић и председник привремених косовских институција Хашим Тачи.
Уочи данашњег састанка одржано је и више билатералних састанака председника држава региона и председника Европског савета Туска.
Процес Брдо—Бриони иницирали су 2013. године на Брду код Крања председници Словеније и Хрватске, а идеја је да ове две чланице ЕУ помогну Западном Балкану на њиховом путу у Унију, као и њихову стабилизацију кроз јачање регионалне сарадње и решавање отворених билатералних питања.
Позив да посетим Србију стоји, нико га није отказао
Китаровићева се нашла на удару новинарских питања о томе шта ће рећи председнику Србије Александру Вучићу, који учествује на истом скупу и да ли ће ићи у узвратну посету Београду, након најновијих тензија између две земље.
Позив да посети Београд стоји и „нико га није отказао“, рекла је Китаровићева, а уколико буде потребе за неким посебним порукама Србији, каже, послаће их.
„Међутим, мој је став да Хрватска настави да се залаже за чланство свих држава југоистока Европе“, рекла је Китаровићева, пренео је загребачки „Вечерњи лист“.
То чланство, додала је, треба да буде на основу испуњења апсолутно свих критеријума, у шта улази и Стратегија Европске комисије за тзв. Западни Балкан који укључују решавање отворених билатералних питања и добросуседске односе.
Хрватска, казала је, има испружену руку за дијалог, али је за дијалог, као и за танго, потребно двоје.
„Ја сам вољна и даље да сарађујем, али пре тога треба направити конкретне искораке. До њих јесте дошло након последње посете Вучића Загребу, немојмо их потцењивати. Догодиле су се позитивне ствари, али једноставно морамо ићи даље у нашим билатералним односима. Хрватска је потпуно спремна у духу добросуседства да разговара са Србијом о решавању отворених питања, али исто тако, наравно, чуваћемо дигнитет хрватске државе и свих хрватских грађана, укључујући и српску заједницу“, рекла је хрватска председница.
Рекла је и да се данас чула на ту тему са премијером Андрејем Пленковићем, али да нису разговарали о евентуалном повлачењу амбасадора Хрватске у Београду.
Пленковић је, иначе, раније данас најавио да ће Хрватска о даљим мерама према Србији одлучити по повратку Китаровић из Скопља, када ће одржати низ заједничких састанака.