Бивши генерал и командант Петог корпуса Армије БиХ Атиф Дудаковић и још 12 особа ухапшено је прошле недеље на подручју Бихаћа под оптужбом за ратне злочине у акцији „Сана 95“. Пензионисани генерал бошњачке војске сумњичи се за ратне злочине почињене на територији западне Крајине, на подручју Петровца, Кључа, Санског Моста и Крупе на Уни. Међу ухапшенима је и четири носиоца „Златног љиљана“ и један члан Главног одбора СДА.
Међутим, суд БиХ одбио је предлог Тужилаштва за одређивање једномесечног притвора Дудаковићу, па је он пуштен да се брани са слободе.
Деценијска инстументализација суђења
Читава прича око ратних злочина, правих и измишљених, хапшења људи или дизања оптужница све време откад је основан Хашки трибунал, па после и локални трибунали за ратне злочине, према мишљењу политиколога Александра Павића је нажалост одавно инструментализована, а случај Дудаковић је само последњи у том низу.
Наравно, у тој игри су најгоре прошли Срби, напомиње тај политиколог, зато што су сви ти процеси и све те оптужнице били у циљу лоцирања кривице да су у ствари они виновници рата и да су починили највише злочина.
„Свака оптужница која се подигне против било кога — Дудаковић је јасан пример јер се још 2006. знало све, изашао је снимак, а ви сте чекали 12 година и онда сте почели процес у предизборној кампањи — јесте заправо политизована за нечије циљеве“, посебно наглашава Павић за Спутњик.
Очигледно је да су ту уплетене западне амбасаде и игре око избора, констатује саговорник Спутњика, а све остало су детаљи — да ли је Дудаковић ухапшен сад, па одмах пуштен.
„Дудаковић може врло лако да доживи оно што је доживео и Насер Орић, да на крају кроз квазиправни процес буде амнестиран и опран од свега. Видели смо да се то дешавало са свих страна, осим са српске. Процеси су, понављам, политизовани, неверодостојни, без кажњавања правих криваца, а ни казне досад нису биле сразмерне, нити је третман био сразмеран, нити су бројеви били сразмерни“, категоричан је Павић.
Пензинисани генерал је уплетен у политичку игру која је првенствено у функцији предстојећих избора на јесен и покушајима фингирања и инжењеринга политичке сцене у БИХ, напомиње Павић, а зна се ко тим процесом руководи — на првом месту америчка амбасада, затим Британци, па онда земље ЕУ и Турска.
Циљ знају само Амери и Британци
Питање је ком политичком актеру на нивоу читаве БиХ оваква ситуација са Дудаковићем највише одговара, каже Павић и додаје да ће зависити од тога како се буде спиновало.
„Рецимо, ако се устане у одбрану Дудаковића, то може да донесе и доноси сигурно политичке поене на муслиманској страни онима који га бране. Не верујем да то може да науди неком осим ако би се јавно уочи избора почело говорити о командној одговорности и о томе да је Дудаковић у ствари примао наређења од Алије Изетбеговића, па би то тада директно уплело и Бакира“, резонује Павић.
Уколико се буде инсистирало на таквом сценарију, Павић сматра да то може да буде знак Изетбеговићу да је његово време истекло, или да мало спусти лопту или да се примири.
„Опет, све је дозирано и пуно тога ће зависити од процене у америчкој и британској амбасади, у разговорима који ће бити вођени у четири ока. Исто тако, може да буде и у циљу задовољења српског јавног мњења, мада мислим да је српско јавно мњење у Републици Српској довољно сазрело да схвати да овакве потезе не треба да схвата озбиљно и да се дешавају баш у време изборне кампање“, прецизира своје становиште Павић.
Све заједно, према Павићевом мишљењу, делује као помало очајнички потез западних спонзора овакве каква јесте БиХ да опет мало замуте воду, да постигне краткорочне циљеве, да неке дисциплинује, да проба да пошаље поруке неким другима, а у ствари је све једна иста игра коју виђамо неколико последњих година и то суштински није ништа посебно ново.