„Свет улази у нешто јако неизвесно, јако тумбајуће највероватније. То што су и тровање у Солсберију и антируске санкције, ракетирање Сирије и још понешто што се дешава карике истог ланца значи да се догађаји згушњавају и да Запад, свиђало се то некоме или не, дисциплиновано иде на Русију. Циљ је да се, пре уласка у завршну кривину, Русија максимално ослаби“, каже Билбија.
Русија би, према плановима Запада, додаје Билбија, требало да у коначно раскусуривање уђе ослабљена. Од првобитног плана из деведесетих — да се Русија подели на неколико територија — одустало се, али је садашњи план да се Русија ослаби до те мере да више не буде велика сила.
Рат је, засад, искључен због нуклеарног арсенала са обе стране, али, тврди Билбија, план је да се Русија одстрани из игре која је већ почела.
Да би се заштитила, Русија ће, према Билбијином мишљењу, морати да се затвори, како би заштитила своју геостратешку позицију и спољнополитички курс.
„Мислим да Путин неће журити са повлачењем реалних потеза и мислим да ће проћи и Светско првенство у фудбалу и да ће, можда, од јесени карте почети да се мало друкчије деле и отварају“, каже Билбија.
О учинку америчке агресије на Сирију постоје различити подаци — Американци тврде да сиријска противваздушна одбрана није оборила ниједну ракету, док руски и сиријски извори говоре да је оборен 71 пројектил.
Сиријска армија гађала је пројектиле из система „Панцир“, „Бук 1“, „Бук 2“, али коришћени су и стари системи, чиме је требало да се покаже да су и стари совјетски противваздушни системи још увек ефикасни, ако их снабдевате квалитетним електронским подацима, каже Момчило Милиновић, шеф катедре за наоружање на београдском Машинском факултету.
Западно бомбардовање Сирије пре је личило, каже Милиновић, на вежбу „црвених“ и „плавих“, него на прави рат. Договор је, према Милиновићевим речима, био да западни савезници не гађају руске положаје, а да свака страна проба своје ракетне и противваздушне системе.
Пентагон, који је до последњег тренутка одговарао Доналда Трампа од напада, на крају је одлучио да Сирију нападне са 72 ракете у првом налету, објашњава Милиновић. Једна ракета није полетела. Од тога су 43 ракете оборене.
Други удар био је усмерен на наводну фабрику хемијског оружја и бункере са хемијским оружјем, који су нападнути са 22 ракете, док је трећи удар био усмерен на командни центар са седам ракета.
Пентагон је званично објавио да је, током операције у Сирији, радио тест продора руског система С 400.
Несумњиво је да је на неколико нивоа постојао договор и координација, каже Билбија, а све личи на бомбардовање аеродрома Шајрат априла прошле године, само у већим размерама.
„Тамо је било мање ракета, и као што је то било функционализовано за Трампове унутрашње потребе, то се суштински догодило и овога пута, само што је број ракета и додатних међународних актера био већи. Можда је било и неког међусобног тестирања и надметања. Нема сумње да је Сирија знала када ће бити напад; да су Руси били обавештени; да је Сирија са аеродрома склонила све што јој је било важно, као и у случају Шајрата пре годину дана… То је била нека демонстрација која је завршила неке послове за све стране“, каже Билбија.
Међутим, додаје, Запад против Русије неће ратовати оружјем, већ онако како је већ започео — санкцијама, изолацијом, опкољавањем…