Американци су у агресији употребили старе верзије „томахавка“, али и најновије типа „ЈАССМ АГМ-158А“ и „ЈАССМ АГМ-158Б“, које имају домет од 926 км. Британци су с авиона „торнадо“ и „тајфун“ лансирали крстареће пројектиле типа „Сторм шедоу“, домета 560 км, док су Французи са авиона „Рафал“ испалили неколико комада ракета „скалп ЕГ“, што је заправо француска верзија ракете „Сторм шедоу“.
Укупно је на Сирију испаљено 105 пројектила, сиријска ПВО је одговорила са 112 лансираних ракета. Највише су гађани објекти у насељима Барса и Џарамин, ту је, изгледа, од лансираних 30 америчких, британских и француских ракета, њих 23 ипак пробило сиријску ПВО.
Војни аеродром Дували гађан је са четири ракете, све четири су оборене, аеродром Думеир гађан је са 12 пројектила, свих 12 је оборено, аеродром Меза гађан је са девет ракета, од којих је пет оборено, аеродром Блеј гађан је са 18 пројектила, сви су оборени, аеродром Шајрат гађан је са 12 ракета, све су оборене, аеродром Хомс био је мета 16 ракета, од чега је 13 оборено.
Крстареће ракете које је покушала да испали једна француска фрегата из Медитерана нису успеле да полете из својих силоса-контејнера, док је једна британска подморница, која је заузимала позицију за лансирање својих крстарећих пројектила, била ометана од руске подморнице класе „Варшављанка“, па није ни испалила ракете. Углавном, највећи део крстарећих ракета које су лансиране на циљеве у Сирији, стигао је са подручја Црвеног мора и из Персијског залива.
Сиријска ПВО се супротставила агресорима системима „Панцир С1“, „Бук М1“ и „Бук М2“, „Стрела 1“, „Стрела 2“, „Стрела 3“ и „Стрела 10“, „Оса“, „Игла“ и „Игла С“, „С-200“, „С-75 Двина“, „Куб“ и „С-125 Печора“.
Уназад неколико година Руси су модернизовали сиријску ПВО, руски стручњаци су обучавали и обучавају посаде на сиријским системима ПВО, тако да успех Сиријаца није случајан. Наравно, не треба искључити да је сиријском систему ПВО податке о долазећим агресорским ракетама давала руска страна, можда су на сиријским системима ПВО били и руски оператори, вероватно су Руси помагали и електронским системом „Красуха 20“, али је ипак велико изненађење да су се, поред модерних руских ракетних ПВО система „Панцир“ и „Бук“, у борби одлично показали и стари ПВО системи „С-125 Печора“.
Наиме, руска фирма „Оборонитељније системи“ модернизовала је пре неколико година Сиријцима систем „С-125 Печора“ у верзију „Печора 2М“ и то је сада сасвим нови ПВО систем. Комплетна електроника је промењена, од компјутерских процесора до обојених монитора од течних кристала на којима се види ситуација у ваздуху.
Нова „Печора 2М“ има могућност раздвајања лансера од командне кабине и антенске станице на десет километара, уместо некадашњих 70 метара, што повећава жилавост система, а то је увелико повећало функционалност система и могућност преживљавања посаде при непријатељској ватри. Нова „Печора 2М“ има осам лансирних рампи уместо досадашње четири, док је два пута већа даљина детекције циљева приликом ометајућих дејстава. Број резервних делова нове „Печоре 2М“ смањен је за десет пута, са 3.000 на 300.
Нова „Печора 2М“ има сада термовизијски канал за ноћну паљбу у пасивном моду, због чега је систем готово неприметан за средства техничког осматрања противника. Ипак, најважније је то што се у систему радиотехничке заштите примењује уређај величине поштанског сандучића, способан да „скрене“ непријатељске ракете које се наводе на зрачење антенске станице.
„Печора 2М“ право је изненађење најновијег обрачуна на небу Сирије и она је практично показала да је амерички начин ратовања са дистанце ефикасан само против цивилних циљева који немају адекватну одбрану. Сиријци брзо уче лекције и све ће бити теже изненадити их.
