Наводећи у поднасловима, уз одговарајуће емотиконе, ко је победник, а ко губитник у плану буџета Европске комисије, „Политико“ је као „срећне“ навео балтичке пољопривреднике.
Пољопривредници у Естонији, Летонији и Литванији појављују се, на изненађење, као победници.
Док ће већина пољопривредника морати да „лиже ране“ због смањења од четири одсто директних субвенција, балтички пољопривредници добиће повећање од 13,6 одсто, пише бриселски портал.
Брисел планира да смањи новац земљама које су досад добро радиле посао и да га расподели на оне који назадују.
Предлог буџета, према писању „Политика“, „разбеснео је“ Аустрију, Данску, Холандију и Шведску.
Те четири земље суочавају се с двоструким ударцем — од њих се тражи да повећају своје националне доприносе, а треба да изгубе попусте које добијају.
Званичници тих земаља су негодовали, уз уцену да је такав план „далеко од прихватљивог решења“.
Возачи тенкова су они који су „срећни“ због предлога буџета, навео је „Политико“.
Брисел планира да издвоји 6,5 милијарди евра из свог фонда „Конектинг Јуроп“ за надоградњу инфраструктуре с циљем обезбеђивања да она буде прикладна за тешка војна возила.
„Тужни и бесни“ су британски научници, пише „Политико“, који наводи да ће проналажење новца за најсавременија истраживања бити повећано у будућности.
Како су навели, истраживачи из Уједињеног Краљевства биће ван програма ЕУ након 2020. године.
Међу „срећницима“ су, према писању портала, велике фармацеутске и инжењерске компаније.
Велика имена компанија као што су „Мерк“, „Фајзер“, „Ербас“ и „Талис“ су међу онима које учествују у истраживачком програму ЕУ, и само су неке од оних које ће имати користи од буџетског плана Комисије.
Брисел планира да милијарде евра уступи компанијама које сарађују са академицима на пољима као што је здравство да би се решавали велики изазови с којима се суочава Европа.
Због предлога буџета „тужни“ су градоначелници и регионални лидери због резова у кохезијским фондовима, који служе за помоћ сиромашним регионима да би сустигли оне богате.
Ти резови износиће седам одсто, а своје негодовање изнео је председник Савета европских општина и региона Стефано Бонакини.
Он је истакао да ће то бити „губитак од 41 милијарде евра за локалне и регионалне владе“, пише „Политико“.
Танјуг