Осим ограничавања права политичких представника националних мањина, „Народ одлучује“ захтева и смањење броја посланика (заступника) у Сабору, са садашњих 150 на максимално 120, смањење цензуса са садашњих 5 на 4 одсто, увођење електронског гласања, прекрајање и смањење броја изборних јединица, као и три преференцијална гласа.
Међутим, у центру пажње и хрватске али и регионалне јавности је могуће референдумско питање којим се, ако буде усвојено, према речима политичког лидера српског народа у Хрватској Милорада Пуповца, крши хрватски Устав и уводи сегрегација у ту земљу.
„Народ одлучује“ полази од антицивилизацијске и антиуставне позиције јер позива људе да гласају за то да припадници различитих мањина буду искључени, односно сегрегирани, рекао је Пуповац. Уз то, иницијатива долази у околностима погоршаног положаја националних мањина, анимозитета и нетолеранције насталих у последњих 4-5 година, управо зато да би на том таласу добила подршку разочараних људи, односно да би се створиле претпоставке за сегрегацију.
Хрватској је потребна промена изборног система, али…
И универзитетски професор Жарко Пуховски и новинар загребачког недељника „Новости“ Саша Косановић слажу се да је Хрватској потребна измена система, међутим, обојица након тога стављају једно велико „али“.
Хрватски изборни систем није ни добар ни праведан, каже Пуховски. За илустрацију ове тезе, према његовим речима, довољна је само чињеница да је разлика у броју гласача између највеће и најмање изборне јединице 25 одсто, а да све дају једнак број саборских заступника (посланика).
Тражећи да изборно законодавство постане део Устава Хрватске, „Народ побеђује“ тражи нешто што не постоји ни у једном модерном уставу, каже Пуховски. Тако нешто постојало је само у југословенском уставу из 1974.
Међутим, код Иницијативе „Народ одлучује“, пре свега су проблем националне мањине, додаје он.
„Политичка интенција је јасна. Они желе да смање права мањина тврдећи да њихови заступници улазе у Сабор са мање гласова него остали, што је истина, али још мање гласова од представника мањина добили су представници дијаспоре, Хрвата изван земље, а о томе ништа не говоре“, каже Пуховски.
Према Косановићевим речима, иницијативе ове врсте у Хрватској увек долазе из екстремно конзервативних кругова, а учесници „конзервативне револуције“ на чијем су челу Жељка Маркић и други представници грађанских удружења које подупире католичка црква, баве се питањем грађанских слобода тако што ограничавају грађанске слободе и права мањина.
Када се говори о мањинама у Хрватској, мисли се на Србе, додаје Косановић, који имају гарантована три заступника у Сабору и увек се, пред формирање владе, у јавности говори о томе хоће ли Срби и Милорад Пуповац одлучивати о хрватском буџету и о састављању владе.
Оно што је нејасно у предлогу „Народ одлучује“ и што досад нико није објаснио је, према Косановићевим речима, одговор на питање зашто националне мањине не би учествовале у одлучивању о поверењу влади и о буџету, ако су мањине равноправни грађани Хрватске.
Како никоме не смета што о буџету одлучују представници хрватске дијаспоре, која има три заступника у Сабору, који представљају грађане који не живе у Хрватској, пита се Косановић:
„Чиме би требало да се бави шака хрватских Срба која ту још живи и о чему би требало да брине него о новцу који ће се из прорачуна (буџета) доделити подручјима на којима живе, о новцу који ће помоћи да ти људи преживе у Хрватској, након свих, да се благо изразим, проблема које су имали у прошлости?“
Тактика „лукаве лисице“
Иницијатива „Народ одлучује“ користи тактику „лукаве лисице“ и покушава да себи привуче, како оне који су противмањински расположени, тако и оне који су незадовољни садашњим изборним системом у Хрватској, каже Пуховски.
„То је њихова интенција. Питање је хоће ли скупити довољан број гласова. Према првим подацима, не иде им баш нарочито добро. С друге стране, ако их и скупе, готово је сигурно да ће Уставни суд тај референдум прогласити недопустивим, јер демократско начело гласи да мањина не може на овај начин да зависи од већине, односно да већина не може једноставном одлуком одузимати права мањини“, сматра Пуховски.
Управо из бојазни од реакције Уставног суда, „Народ одлучује“ заогрнуо је питање одузимања права мањинама делом оправданим захтевима бројних грађана Хрватске за променом изборног система, објашњава Косановић.
„Када се сва та магла разгрне, остаје чињеница да они мањине желе да замене самим собом, отприлике. Екстремни десничари и конзервативци, окупљени око тих иницијатива, заправо себе виде на месту мањина у Сабору и не крију своје политичке амбиције“, каже Косановић.
Захтев за снижавањем изборног цензуса са 5 на 4 одсто одговара десничарским екстремистичким странкама попут праваша или странке бившег министра културе Златка Хасанбеговића, додаје он.
Слично је и са захтевом за омогућавање електронског гласања, које би, према Косановићевим речима, омогућило масовније гласање хрватске дијаспоре, пословично наклоњене десничарским и екстремним странкама.
Иницијатива „Народ одлучује“ изашла је из шињела једног општег конзервативног покрета који је у Хрватској почео да се развија последњих неколико година, а чији је најпознатији представник Жељка Маркић.
Овај покрет, како Косановић каже, под патронатом католичке цркве, већ неколико пута залагао се за расписивање референдума, који су се односили на заштиту „породичних вредности“.
Међутим, група која се отцепила од покрета противника Истанбулске конвенције, а која је себе назвала Иницијативом „Народ одлучује“ први је искорак хрватског конзервативног покрета у чисто политичке воде.