„Став Синдиката је да сва предузећа наменске треба да буду у истом статусу. Ако се доноси закон онда он треба да важи за сва предузећа. За издвајање неког од њих нема основа“, каже за Спутњик потпредседник Самосталног синдиката металаца Србије задужен за наменску индустрију Драган Јекић коментаришући најновији захтев синдикалаца „Застава оружја“.
И поред вишемесечних протеста због предлога да странци могу да постану власници до 49 одсто капитала у шест фабрика које чине групацију Одбрамбена индустрија Србије (ОИС), закон је прошле недеље ипак усвојен, па су радници крагујевачке фабрике прибегли јединој могућности која им је преостала. Од председника Србије су тражили да не потпише Закон о производњи и промету наоружања и војне опреме, или макар да фабрика „Застава оружје“ буде изузета из поступка продаје капитала.
„Због значаја и историјске димензије, као и тренутних геополитичких прилика у којима се држава Србија налази, радници ’Застава оружја‘ сматрају да ту фабрику до даљег треба сачувати као државну“, објаснили су синдикалци „Заставиних“ оружара.
Лоша искуства са досадашњим приватизацијама српских фабрика учинила су да се страх увуче и у раднике наменске индустрије који су баш захваљујући томе што су послом везани за државу до сада избегли судбину оних који су остали на ледини.
И Јекић подсећа да је Самостални синдикат у више наврата пре доношења овог закона изражавао бојазан поводом питања решавање статуса друштвеног капитала и шта ће донети нови закон.
„Ако он значи да ће радници сачувати своја радна места и постојеће плате и ако је могуће да се фабрике додатно развијају, онда неће бити проблема и наша судбина ће бити извесна“, додао је он.
На питање може ли протест Крагујевчана имати ефекта, Јекић, који је и председник Самосталног синдиката у чачанској „Слободи“, такође делу ОИС, каже да је Синдикат „Застава оружја“ изабрао неки свој пут.
„Успели смо да Синдикат издејствује да 51 одсто наменске мора да остане у државном власништву. То је на неки начин заштита да фабрике неће у потпуности припасти странцима или другима који буду хтели да купе неки део капитала", каже саговорник Спутњика.
Нормално је, додаје он, да ће неко, ако се удружи и направи конзорцијум и купи 30 одсто капитала, тражити да сразмерно томе учествују у управљању фабриком.
„Надамо се да ће за то бити заинтересоване велике међународне компаније и да ће инвестирати у фабрике и подићи их на још виши ниво како би биле још успешније у свом пословању“, каже Јекић.
Војнополитички коментатор листа „Политика“ Мирослав Лазански за Спутњик каже да је наменска индустрија у свету већином у приватним рукама, поготово на Западу. Код Руса је она делимично приватизована, а делом у власништву државе.
Најважније је, каже Лазански, да се уговором о уласку капитала не сме мењати производни програм, да он мора остати у том војном домену, потом да нема отпуштања радника и, наравно, да држава има тај златни контролни пакет од 51 посто акција. А чињеница је, додаје он, да нама треба свежи капитал у војној индустрији.
Када је у Русији фабрика која је правила чувене „мигове“ у процесу транзиције почела да производи усисиваче за прашину и веш машине, инжињери су почели да је напуштају и дошло је до одлива кадрова. Пропалу руску војну индустрију је, истиче Лазански, обновио Путин. Најважније је, како каже, да се не одступа од програма, а то ће обезбедити чињеница да је контролни пакет акција у рукама државе Србије.
И менаџмент „Застава оружја“ је у више наврата указивао да је страх од докапитализације наменске производње неоснован.
„Да сам убеђен да ће продаја мањинског пакета акција наше фабрике да угрози њено пословање и положај запослених, стао бих на чело њихове протестне колоне. Сигуран сам, међутим, да тако неће бити и да ће од примене новог Закона о производњи и промету наоружања и војне опреме бити користи и за фабрику и за запослене“, тврди директор „Застава оружја“ Милојко Брзаковић.
Он сматра да би приватизација обезбедила додатну финансијску инекцију којом би били увећани капацитети што би фирми донело већу добит.
„Заставини“ оружари у овом тренутку не могу да подмире потребе светског тржишта за пешадијским, ловачко-спортским и оружјем за личну одбрану, а извозе на све континенте.
„Купаца никад не мањка. Напротив. Проблем је, међутим, што не можемо да одговоримо свим захтевима, пошто је потражња знатно већа од капацитета фабрике, о чему најбоље сведочи податак да имамо уговорену производњу до половине 2019. године. Планирамо да у 2018. години остваримо реализацију од шест милијарди динара, што је за милијарду више него прошле године. Такав раст пласмана могућ је захваљујући томе што смо у минулом периоду инвестирали у фабрику, запослили одређен број радника и направили нову организацију процеса производње“, објаснио је Брзаковић.
А не треба сметнути са ума да ни други по питању наоружања не седе скрштених руку јер је реч о једној од најпрофитабилнијих индустрија у свету. У Хрватској, на пример, која није имала никакву традицију по том питању, 1991. године у Карловцу је отворена приватна фабрика „ХС Продукт“, која је у међувремену израсла у једног од највећих произвођача пиштоља у свету. Годишње произведе скоро 600.000 пиштоља вредних 100 милиона евра, а на америчко тржиште пласира 200.000 комада годишње.
Крајем децембра 2015. године, директор „Застава оружја“ жалио се да Србија због малих улагања губи трку у производњи оружја. Застарела крагујевачка технологија је ишла на руку хрватској фирми која је тада месечно производила 40.000 најсавременијих пиштоља, 20 пута више од „Застава оружја“. Зато тешко да синдикалци „Заставиних“ оружара могу да се надају изузећу када је у питању примена новог закона.
Оно што би пак било реално, према речима Јекића, јесте да запослени у наменској коначно буду изузети са списка корисника јавних средстава због чега им се већ трећу годину смањује плата.
„Министар одбране Александар Вулин је у јануару најавио да ћемо у марту бити скинути са тог списка, али се то још није догодило. Ми не добијамо буџетска средства за плате. Колико направимо и продамо, тиме и располажемо и бесмислено је што имамо третман корисника јавних средстава, иако то нисмо“, истакао је Јекић за Спутњик.