У Београду су представљене две књиге — „Епитаф за Босну — Босна после Алије и Бин Ладена“, стручњака за тероризам Џевада Галијашевића и „Коме то сметају ’мали Руси‘“, декана бањалучког Факултета безбедносних наука Предрага Ћеранића.
У историји је у континуитету приметна намера Запада да окружи и пороби Русију, а поробљавање је неолиберализам први пут промовисао као „хуманистички диктат“, каже председник Српског културно-просветног друштва „Просвјета“ Милимир Мучибабић.
Галијашевић и Ћеранић пишу и живе у свету и окружењу у коме је српски народ проглашен „малим Русима“ и стоји на путу плановима Запада.
„Ми смо, хтели то или не, у једном вртлогу историје доживели то што смо доживели — разбијање Југославије на мале државе које немају идентитета, ни политичког ни другог, културног посебно. Tо јесте, заправо, поплочавање пута ка Блиском истоку, отварање простора и заузимање туђих природних ресурса, како би се са те стране дошло до Руса“, каже Мучибабић.
На први поглед, ове две књиге немају ништа заједничко, додаје он. Међутим, оне се дубоко прожимају, надопуњују се и стварају слику о систему западног глобализма.
„Мајсторство аутора допринело је да избегну замку да остану на емпиријском нивоу. Поставили су једно објективно, стручно, научно казивање чији смо сведоци и учесници. То су урадили добро и, гле чуда, из друге српске престонице долазе људи који су на свакодневном испиту превредновања тих емпиријских датости. Што би се рекло, на извору су конфликта, а без мржње су. Дакле њих зов за истином усмерава на рационално промишљање“, каже Мучибабић.
Обе књиге представљају збирке есеја, коментара и анализа који су у јавност први пут ушле преко портала „Фонда стратешке културе“, који је престао са радом децембра прошле године, каже аналитичар Александар Павић.
„Имао сам ту част и привилегију да све чланке прво ја прочитам пре него што се појаве на сајту. То је била привилегија не само због тога како они пишу, него зато што сам се осећао као шеф неке државе када ујутру добије свој безбедносно-обавештајни извештај. Толико су ти текстови битни; то није пука аналитика, они се баве тиме како ствари стварно функционишу“, каже Павић.
Аутори не само да помињу имена актуелних актера, већ и оних који се данас налазе у сенци и очекују да у једном тренутку буду, како Павић каже, рехабилитовани и да се на политичку сцену врате. Такође, говоре о силама и утицајима који нису очигледни чак ни већини стручњака, што је јако потребно да би се разумела дешавања у региону и свету, каже Павић.
Књиге је издала издавачка кућа „Филип Вишњић“.