„Желимо да постанемо мало независни од ММФ-а“, објаснила је немачка канцеларка Ангела Меркел своје залагање за формирање Европског монетарног фонда (ЕМФ) који би требало да има већа овлашћења и делимично да преузме послове Европског стабилизационог механизма (ЕСМ) задуженог за помоћ у финансирању дугова земаља у кризи, попут Грчке.
ЕМФ би, међутим, по објашњењу Меркелове ишао даље и могао да даје краткорочније кредитне линије, да би подржао земље суочене са тешкоћама. Заузврат, оне би, као и у случају ММФ-а, требало да прихвате да Европски фонд има права да надзире и интервенише у њиховој националној политици. Такође и да процени солвентност земаља-чланица и уз помоћ прилагођених инструмената да је поврати ако је нарушена.
Одговарајући на питање Спутњика шта је у позадини ове иницијативе коју свакако треба озбиљно узети, јер долази од несумњивог лидера ЕУ, дописник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић каже да је Меркелова у ствари том изјавом индиректно упутила критику председнику САД због цепања Запада на Америку и „остатак“.
„Та њена изјава се сагледава као покушај да посредно укаже на то да ЕУ више не може да се ослања на Америку, нити ће, него на сопствене снаге. Јер, ипак, Америка има у ММФ-у огроман новац и утицај. Зато се изјава Меркелове може сагледати као својеврсно, мада не директно, дистанцирање од Америке“, објашњава Радичевић.
Бриселу је јасно да на САД не може да рачуна, јер Америка преко ноћи може да промени све политике — од безбедносне до економске и финансијске, додаје он, истичући да је Меркелова у ствари само потврдила оно што је још раније прва поручила, да Европа мора више да се окрене себи.
Други ниво те поруке је намењен француском председнику Емануелу Макрону, каже саговорник Спутњика. Њему је Меркелова јасно ставила до знања да не рачуна да ће буџет тог фонда бити огроман, већ да ће имати „двоцифрен број милијарди евра“, у односу на Макронова очекивања да он износи неколико процената БДП-а еврозоне, што би било неколико стотина милијарди евра.
„Немци то не желе јер се плаше да би, пошто имају велики БДП, њихов новац отишао без велике контроле на подмиривање дугова других земаља“, објашњава Радичевић.
Професор Економског факултета у Београду Дејан Шошкић напомиње да би ЕМФ био у ствари нови назив за стару институцију која се зове Европски стабилизациони механизам (ЕСМ), који је већ давао кредите земљама-чланицама када су имале фискалне проблеме.
ЕМФ би практично био надградња ЕСМ, јер се предлаже да се његове надлежности донекле повећају, да се он у правном смислу регулише другачије, да уђе у основна акта ЕУ. Али он и даље не би био креатор новца, попут ММФ-а, не би био нека парацентрална банка, поред већ постојеће Европске централне банке, објашњава некадашњи гувернер Народне банке Србије.
Он, међутим, истиче да како год се звала та институција она треба да буде у стању да у већој мери обезбеди стабилност унутар еврозоне.
На питање да ли се тиме тражи начин да се еврозона и привреда ЕУ учине мање рањивим и мање зависним од САД, Шошкић одговара да је пре реч о смањењу зависности у односу на ММФ.
Структура и начин одлучивања ММФ-а нису такви да Европа може да наметне своје ставове, а из ММФ-а су се већ чуле опаске да је он ионако сувише окренут Европи, указао је саговорник Спутњика. Зато, сматра он, и Европа има још један аргумент да постојећи механизам оснажи и да та институција има додатну финансијску способност, не само да одобри кредит земљама које су у проблему, него да има могућност и да надзире макроекономске политике, да их анализира, дакле оно што ради ММФ, а није било у делокругу рада ЕСМ.
Сасвим је природна тежња ЕУ да ојача еврозону и смањи ризик будућих криза сувереног дуга унутар еврозоне, закључио је Шошкић.
А да ли је изгледан договор с обзиром на разлике које су већ исказале Немачка и Француска и који је рок за то?
Радичевић подсећа да се средином јуна одржава француско-европски међувладин савет на коме би требало да се дође до заједничког француско-немачког предлога о реформи еврозоне који би потом осталим чланицама био представљен на јунском самиту ЕУ, који би расправљао о њему.
„Али, још није извесно да ли ће Немци и Французи да се усагласе. Не може се рећи да су ти преговори затегнути, али Немци прихватају неке ствари, а неке тешко“, каже Радичевић. С друге стране, у Немачкој је општи став да не желе да уруше Макрона и његов замајац и позитиван утицај на ЕУ и не желе све да му одбију, већ хоће да искористе ту његову енергију, оценио је саговорник Спутњика.