Најновија збивања на линији Вашингтон — Брисел потврдила су стару максиму да у политици нема љубави већ само интереса. А да су економски интереси европских фирми у Ирану дебело угрожени због изласка САД из нуклеарног споразума са Техераном, са чиме се није сложило пет преосталих потписница тог споразума, јасно је из оштрог одговора Европске уније.
На најаву да ће Америка активирати санкције Ирану, Брисел је покренуо поступак активирања закона који блокира утицај страних санкција на ЕУ компаније.
„Као Европска комисија, имамо дужност да заштитимо европске компаније. Морамо да делујемо и зато покрећемо процес активирања такозваног ’закона о блокирању‘ из 1996“, поручио је ових дана из Софије председник Комисије Жан-Клод Јункер, преневши медијима јединствен став челника ЕУ.
Колико је био изненађујући резолутан став ЕУ у односу на Вашингтон, најширу јавност је изненадила и чињеница да уопште постоји такав закон. Такозвани „закон о блокирању“ ЕУ је донела још 1996. године како се на послове европских компанија не би одразиле америчке санкције уведене Куби. Он до сада није примењиван.
Према објашњењу Би-Би-Сија, пошто се тај закон односи на блокирање утицаја америчких санкција Куби, да би могао да буде примењен на случај заобилажења нових америчких санкција Ирану, мораће да буде ажуриран, односно допуњен. Нова верзија закона требало би да буде усвојена пре 6. августа, када америчке санкције Ирану треба да ступе на снагу, напомиње британски јавни сервис.
Европска комисија је подсетила да чланице Европског парламента могу да предложе измене закона и да он може да буде активиран и раније ако буде снажне политичке подршке. Европско издање америчког сајта „Политико“ уз то додаје да је за изгласавање закона потребна квалификована већина, истичући да скептици неће моћи да ставе вето.
Тај закон ће компаније из ЕУ ослободити обавезе да се придржавају санкција које ће Вашингтон наметнути Ирану, након што је амерички председник Доналд Трампу, упркос противљењу савезника, пре две недеље био изричит да САД напушта споразум са Ираном постигнут 2015. године. Тада је шест водећих држава света са Техераном договорило да ирански нуклеарни програм буде под контролом, у замену за укидање међународних санкција.
А шта је укидање санкција Ирану значило за ЕУ најбоље говоре бројке. У 2017. години, укупан извоз ЕУ у Иран износио је 10,8 милијарди евра, а увоз из Ирана би је вредан 10,1 милијарди евра, при чему је вредност увоза скоро двоструко већа него 2016. године. У случају санкција европске компаније би морале да обуставе договорене пројекте. Тако је, између осталих, француски енергетски гигант „Тотал“ потписао споразум од пет милијарди долара који се односи на развијање највећег гасног поља у Ирану, које је једно од највећих у свету. Норвешка фирма „Сага енерџи“ је договорила инвестицију од три милијарде долара за изградњу соларних електрана, а „Ербас“ је склопио уговор о продаји сто авиона Ирану…
Кад већ Трамп протекционистичким мерама штити амерички интерес, ЕУ је сматрала да има исто право и решила да отресе прашину са закона старог 22 године и пошаље јасан сигнал Вашингтону. Јер проблем није само Иран. Амерички и европски званичници разменили су оштре речи поводом градње гасовода „Северни ток 2“ уочи сусрета лидера Русије и Немачке, Владимира Путина и Ангеле Меркел у Сочију пре три дана.
Заменица помоћника америчког државног секретара за енергетику Сандра Удкрик је у Берлину изјавила да је „Северни ток 2“ војнобезбедносна претња и да су компаније које су се са „Гаспромом“ упустиле у изградњу 1.200 километара дугог гасовода изложене „повишеном ризику од санкција“, на основу закона о борби против енергетских ривала који је лане усвојен у Вашингтону. Незванично, Трампова администрација већ је обавестила ЕУ да јој 1. јуна неће увести тарифе на извоз челика и алуминијума у САД само уколико дигне руке од „Северног тока 2“.
Американци гледају да повећају извоз свог течног гаса, што је легитиман интерес, изјавио је немачки министар економије Петер Алтмајер, додајући, међутим, да је амерички гас много скупљи него природни и да није извесно да би блокирање ’Северног тока 2‘ само по себи гарантовало извоз америчког гаса у Европу.
„Уколико ’Америка на првом месту‘ значи да они стављају своје економске интересе испред других, онда морају очекивати да ће Европа бранити сопствене интересе и борити се за њих“, поручио је Алтмајер.
Александар Гајић са Института за европске студије је, међутим, скептичан по питању истрајавања ЕУ на својим интересима, оценивши да сваки споразум који САД напусте практично више не постоји.
За разлику од деведесетих година прошлог века када су америчка и спољна политика ЕУ ишле руку под руку, сада су њихови интереси дубоко супротстављени због чега ЕУ трпи непосредну економску и политичку штету, каже он за Спутњик. По његовој оцени, иако би ЕУ то хтела да избегне, за тако нешто нема маневарски простор.
„Нема могућности ни што се тиче вођења спољне политике, нити изградње самосталне безбедносне политике, нити вођења самосталне економске политике, нити могућности да допре до енергената. Једина шанса јој је била да између ње и Русије не буде тако дубок ров, а управо су га због тога ископали Американци у Украјини да би дошло до тог удаљавања“, објашњава Гајић.
По оцени овог аналитичара, само ако Русија и Кина и регионалне силе какве су Турска и Иран, доведу до промене геополитичког однос снага у свету, ЕУ може дугорочно да поправи неке односе и да постепено, а потом и у званичној политици делимично промени свој курс.
„Творевина ЕУ као наднационална је врло трошна, различити су интереси унутар ње, како између источног дела примљеног после 2004. и носилаца ЕУ осовине, Париза и Берлина, тако и између југа и севера. Американци ће на тим поделама увек играти и у случају да ЕУ крене у неком за САД неприхватљивом правцу, они ће покренути механизам за њено растурање. Зато будућност ЕУ свакако није светла“, закључио је Гајић.
