Путин је у интервјуу за аустријски ОРФ одбацио оптужбе да подржава националистичке снаге како би изнутра ослабио Европску унију.
„Ми немамо циљ да изазовемо поделе у ЕУ. Напротив, ми смо заинтересовани за уједињену и напредну ЕУ, пошто је ЕУ наш најважнији економски и трговински партнер. Није нам циљ да нешто или некога у ЕУ поделимо“, истакао је он.
Путин је, међутим, указао на то да је одлука са ким конкретно сарађује прагматична: „Покушавамо да сарађујемо са онима који лично и јавно испоље жељу да сарађују са нама“.
Руски председник је похвалио билатералне односе са Аустријом, додајући да и поред свих тешкоћа дијалог протеклих година никада није прекидан, те да његова посета није никаква награда за благонаклони став аустријске владе.
„Мислим да тако цењеној европској земљи као што је Аустрија не требају никакве награде, с било које стране“, рекао је Путин.
У осврту на билатералне односе између Русије и САД, Путин је објаснио и зашто још увек није дошло до састанка са америчким колегом Доналдом Трампом, а одговорност приписује америчкој страни.
„Према мом мишљењу, то је последица оштрих унутрашњополитичких борби у САД. Међутим, редовно разговарамо телефоном и сагласни смо да се мора спречити трка у наоружавању“, нагласио је Путин.
Он је истовремено изразио забринутост због могућег нуклеарног конфликта између САД и Северне Кореје, додавши да због географске близине Русија чини све да дође до смањења тензија на Корејском полуострву.
„Одустајање од нуклеарног наоружања од стране Северне Кореје не сме бити једносмерна улица“, поручио је Путин, указујући на то да је наставак војних активности и маневара друге стране контрапродуктиван.
Путин се осврнуо и на питање обарања малезијског „боинга“, рекавши да Русија није умешана у тај инцидент који се догодио у јулу 2014. над источном Украјином. „Обе стране у тамошњем конфликту користе оружје које је произведено у Совјетском Савезу или Русији“, навео је Путин, додајући да у истрагу нису укључени руски експерти, па руски аргументи нису ни саслушани.
Такође је оправдао и улогу Русије у украјинском конфликту, рекавши да је у тој земљи дошло до противуставног преузимања власти оружјем, а да је легално стационирани војни контингент на Криму само обезбедио одржавање независних и слободних избора на том полуострву.
Исто тако, он је одбацио оптужбе да олигарх Евгеније Пригошин у такозваној „фабрици тролова“ у Санкт Петербургу делује на изборе широм света. „То је смешно. Колико би медији и политика на Западу морали да падну ако би један власник ресторана из Русије могао да утиче на изборе у Европи или САД. Активности Пригошина су његова лична ствар, а држава Русија с тим нема никакве везе“, нагласио је Путин указујући уједно на америчког милијардера Џорџа Сороша, за којег је казао да се меша у све могуће ствари широм света.
Поред тога, Путин је одбацио и оптужбе да је у Русији успоставио ауторитарни систем истакавши да „нема никакве сумње у демократију у Русији“.
Упитан зашто ниједном није поменуо име свог противника на овогодишњим председничким изборима Алексеја Наваљног, Путин је одговорио да „када неко постигне одређену снагу код бирача, онда постаје неко са ким и влада мора да разговара и преговара“.
„Али ако нека политичка снага освоји само неколико процентних поена, или чак пар промила, шта онда с тим? Шта да радимо са таквим кловновима“, закључио је Путин.